Evropski parlament usvojio je danas izmene propisa EU o postupku za azil, koje treba da omoguće bržu obradu zahteva za azil.
Sa 408 glasova za, 184 protiv i 60 uzdržanih, Parlament je podržao kreiranje liste sigurnih zemalja porekla, na nivou EU. Takođe je glasano za sporazum o uredbi za primeniu koncepta sigurne treće zemlje.
Parlament je saopštio da će nova lista sigurnih zemalja porekla, na nivou EU, omogućiti ubrzano rešavanje zahteva za azil državljana iz Bangladeša, Kolumbije, Egipta, Kosova, Indije, Maroka i Tunisa.
Prema novim pravilima, na podnosiocu zahteva će biti da dokaže da odredba o sigurnoj zemlji ne bi trebalo da se primenjuje u njegovom slučaju zbog osnovanog straha od progona, ili rizika od ozbiljne štete, ako bude vraćen u svoju zemlju.
Zemlje kandidati za članstvo u EU takođe će se smatrati sigurnim zemljama, osim ako relevantne okolnosti ne ukazuju drugačije. Te relevantne okolnosti su neselektivno nasilje u kontekstu oružanog sukoba, zatim ako njihovi građani imaju stopu priznavanja azila širom EU iznad 20 odsto, kao i ekonomske sankcije zbog radnji koje utiču na osnovna prava i slobode.
Izvestilac Alesandro Čiriani istakao je da je lista sigurnih zemalja porekla politička prekretnica u upravljanju migracijama u EU.
„Tim zakonodavstvom završava se period dvosmislenosti i utvrđuje jasan smer – zajednička pravila, brži i efikasniji postupci, zaštita prava na azil za osobe koje imaju pravo na njega i odlučan pristup suzbijanju zloupotreba. EU se priprema za jasna i sprovodiva pravila koja se baziraju na zajedničkoj odgovornosti“, rekao je Čiriani.
U saopštenju Parlamenta dalje se navodi da će Evropska komisija pratiti stuaciju u zemljama sa liste i kandidatima i reagovati ako se okolnosti promene. Takođe može da privremeno odluči da zemlja nije sigurna, ili da predloži njeno trajno uklanjanje sa liste.
Navodi se i da će članice EU moći da primenjuju koncept sigurne treće zemlje na podnosioca zahteva za azil koji nije državljanin određene treće zemlje i da proglase njegov zahtev nedopuštenim, ako je ispunjen jedan od tri uslova, od kojih je prvi postojanje veze između podnosioca zahteva i treće zemlje.
Drugi uslov je da je podnosilac zahteva prošao kroz treću zemlju na putu prema EU i da je tamo mogao da traži efikasnu zaštitu, dok je treći da sa trećom zemljom na bilateralnom, multilateralnom ili na nivou EU, postoji sporazum ili dogovor o prihvatu tražioca azila, osim maloletnika bez pratnje.
Izvestiteljka Lena Dipon rekla je da EU glasanjem o konceptu sigurnih trećih zemalja osigurava još jedan ključni elemenat za funkcionalan i verodostojan sistem azila.
„Omogućavanjem bržeg i efikasnijeg odbijanja očito neutemeljenih zahteva za azil u budućnosti ubrzavamo postupke azila, rasterećujemo sisteme članica i pomažemo ljudima da ne budu u pravnom limbu godinama“, rekla je ona.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.