Evropska unija uvodi 20. paket sankcija Rusiji zbog rata protiv Ukrajine

Evropska unija uvodi 20. paket sankcija Rusiji koji se odnosi na energetiku, finansijske usluge i trgovinu, objavila je danas predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Fon der Lajen je u saopštenju ukazala da će Rusija „doći za pregovarački sto sa iskrenom namerom samo ako je pritisnuta da to uradi“.

„To je jedini jezik koji Rusija razume“, rekla je ona i dodala da zbog toga Evropska komisija danas uvodi novi paket sankcija, 20. od početka ruske agresije na Ukrajinu.

Evropska komisija u saoštenju ukazuje da će ruski rat uskoro dostići 1.500 dana, kao i da su tokom cele prošle godina ruske snage napredovale u proseku između 15 i 70 metara dnevno, da su zauzele oko 0,8 procenata ukrajinske teritorije uprkos najtežoj stopi poginulih u bilo kojoj vojnoj ofanzivi od Drugog svetskog rata.

Takođe se kaže da dok Ukrajina nastavlja da se brani sa „izuzetnom hrabrošću na bojnom polju“, Kremlj „nastavlja ratne zločine i namerno udara na domove i civilnu infrastrukturu“, da „cilja energetska postrojenja i sisteme grejanja ostavljajući čitave zajednice bez struje po ledenim temperaturama“.

„To nije ponašanje države koja želi mir. To je ponašanje zemlje koja rat do iscrpljivanja vodi protiv nedužnog civilnog stanovništva“, rekla je Fon der Lajen u saopštenju.

Ona naglašava da je potrebno otvorenim očima gledati šta se događa dok se vode važni pregovori u Abu Dabiju.

Novi paket sankcija uvodi punu pomorsku zabranu za rusku sirovu naftu što će, kako se navodi, smanjiti ruske prihode i otežati joj nalaženje kupaca za naftu.

Pošto je pomorski prevoz globalni biznis, EU predlaže da se ova zabrana sprovede u koordinaciji sa partnerima iz G7.

Na spisak se stavlja još 43 brodova koje su deo takozvane „fantomske flote/fote u senci“  što ukupno čini 640.

Takođe će se otežati mogućnosti Rusiji da dođe do tankera koje angažuje i dodati zabrane na održavanje i druge usluge za LNG tankere i ledolomce da bi se dalje onemogućili projekti izvoza. Time se dopunjuje zabrana EU za uvoz LNG dogovorena u 19. paketu sankcija.

Drugi blok mera odnosi se na dalje ograničenje ruskog bankarskog sistema i njegove  sposobnost da stvori alternativne kanale plaćanja za finansiranje ekonomske aktivnosti Rusije.

„To je slaba tačka Rusije i mi je jako pritiskamo“, rekla je Fon der Lajen.

Na spisak se stavlja još 20 ruskih regionalnih banaka i biće preduzete mere protiv kripto-valuta, kompanija koje njima trguju i platformi koje omogućuju trgovinu kripto-valutama, da bi se zatvorio put zaobilaženja sankcija.

Takođe se cilja na nekoliko banaka u trećim zemljama koje su uključene o olakšavanje ilegalne trgovine sankcionisanom robom.

Trećim blokom mera zaoštravaju se izvozne restrikcije za Rusiju novim zabranama za robu i usluge – od guma, do traktora i usluga sajber-bezbednosti, vrednosti veće od 360 miliona evra.

Uvode se i nove uvozne zabrane za metale, hemikalije i kritične minerale koji još nisu pod sankcijama, a u vrednosti od 570 miliona evra.

Uvode se i dalje izvozne restrikcije za predmete i tehnologiju, kao što je materijal za proizvodnju eksploziva, a predlaže se kvota za amonijak da bi se ograničio uvoz.

EU će prvi put aktivirati alatku protiv izbegavanja sankcija zabranom izvoza bilo kakvih mašina za kompjutersku numeričku kontrolu i radio-uređaj zemljama gde je visoki rizik da bi ti proizvodi mogli da budu reeksportovani u Rusiju.

U saopštenju se navodi da su ruski fiskalni prihodi od nafte i gasa opali za 24 odsto 2025. godine u poređenju s prethodnom i da su na najmanji od 2020. godine, čime se povećava fiskalni deficit te zemlje.

Prihodi od nafte i gasa u januaru će biti najniži od početka rata, kamatne stope u Rusiji su 16 odsto i inflacija ostaje visoka, piše u saopštenju.

„Ovo potvrđuje ono što se već znalo: da sankcije deluju i mi ćemo nastaviti da ih koristimo dok se Rusija ne angažuje u ozbiljnim pregovorima sa Ukrajinom o pravednom i trajnom miru“, rekla je Fon der Lajen i pozvala zemlje članice Unije da brzo odobre ovaj novi paket sankcija.

To će, dodala je, biti jak signal uoči četvrte godišnjice rata da je „nepokolebljiva posvećenost EU slobodnoj i suverenoj Ukrajini“.