Evropska komisija kaznila Epl i Metu sa 700 miliona evra: Targetiranje američkih firmi ili zaštita korisnika?

Autor: Đina Nedović

Evropska unija kaznila je sa 700 miliona evra američke kompanije MEta i Epl zbog kršenja Zakona o digitalnim tržištima (DMA). Komisija traži da Meta – vlasnik društvene mreže fejsbuk plati 200 miliona evra, a Epl 500 miliona.

Prema saopštenju EK, kompanij iApple se zamera to što je prioritizovao aplikacije koje su skuplje naspram onih koje bolje prate potrebe korisnika. Korisnici nisu imali način da se informišu o boljim ponudama zbog ograničenja koja su im nametnuta. Apple nije uspeo da dokaže da su ova ograničenja neophodna i proporcionalna.

Komisija je tražila od Apple-a da se uklone i tehnička i komercijalna ograničenja, na šta je Apple odgovorio da je ovaj potez ,,nepravedno targetiranje” i da ,,ne mogu da daju svoju tehnologiju besplatno”.

Dok je Apple kažnjen sa 500 miliona evra, Meta je sankcionisana sa „samo“ 200 miliona evra zbog “consent or pay” modela poslovanja, odnosno forsiranja korisnika da ili plate kako ne bi videli reklame ili da pristanu da se njihovi podaci koriste u marketinške svrhe. Ovaj model Meta je posebno uvela zbog EU regulative, konkretnije GDPR-a, misleći da će na taj način biti usaglašena sa propisima.

Zvaničnik za globalne poslove u Meti, Džoel Kaplan, izjavio je da ih ,,Komisija tera na promenu modela poslovanja što stvara multimilionski trošak za Metu”. Između ostalog, zvaničnici su istakli da ista pravila ne važe za evropske i kineske kompanije te da se namerno ,,hendikepira američko poslovanje”.

Takođe, smatraju da je ovo targetiranje tendenciozno, neosnovano i da se od njih traži da kompromituju svoj proizvod što direktno utiče na bezbednost i sigurnost njihovih korisnika, dok Evropska komisija smatra da su potezi neophodni kako bi se upravo korisnici zaštitili.

Giganti su bili već na udaru

Prošle godine Epl je kažnjen sa 1,8 milijardi evra zbog zloupotrebe dominatne pozicije na tržištu striming platformi, dok je Meta kažnjena sa 797 miliona evra zbog promocija poverljivih oglasa na društvenim mrežama.

Trenutno, Meta se nalazi u nekoliko sudskih sporova zbog optužbi da je gušila konkurenciju akvizicijom drugih aplikacija ili društvenih mreža, pa sad rizikuje da izgubi Instagram i Whatsapp, dok su Epl i Amazon u antimonopolskim sporovima. Gugl je već dva puta pretrpeo gubitak zbog dominacije u digitalnom oglašavanju i monopola nad internetskim pretraživačem.

Nastavak sudskih sporova, kao i kazne mogle bi da utiču na dalju saradnju sa Trampovom administracijom, ali Evropska unija tvrdi da kazne nisu sprovedene zbog carina, već zbog kršenja Zakona o digitalnim tržištima već godinu dana unazad.

Šta je Zakon o digitalnim tržištima (DMA)?

DMA je zakonodavni akt Evropske unije, koji je stupio na snagu 2022. godine, a primenjuje se od marta 2024. godine. Glavni cilj jeste da obuzda moć velikih digitalnih platformi kako bi obezbedio zaštitu potrošača, pravednu konkurenciju i sigurnost manjih firmi.

Isto tako, DMA se fokusira na “čuvarske” kompanije, gatekeeper-e, odnosno gigante u tehnološkoj sferi koji kontrolišu pristup digitalnom tržištu, recimo poput internet pretraživača. Još 2023. godine EU je izdvojila šest – Alphabet, Amazon, Apple, ByteDance (TikTok), Meta i Microsoft.

Ako neki gigant prekrši pravila, EU može da naplati do 10 odsto globalnog godišnjeg prihoda, a u slučaju ponovljenih prekršaja taj iznos skače na 20 odsto.