Evroposlanica: Zahtevamo istragu o nasilju na protestima, i dalje podržavamo evropski put Srbije

Šefica delegacije Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta Marta Temido pozvala je na istragu navoda o nasilju nad demonstrantima u Srbiji i istakla da i dalje podržavaju evropsku perspektivu Srbije. 

Ova portugalska evroposlanica iz redova Socijalista i demokrata je na konferenciji za medije u Beogradu rekla da je sloboda govora osnovno pravo koje se mora poštovati, a da se bezbednost demonstranata i novinara moraju obezbediti.

„Takođe smo čuli zabrinjavajuće izveštaje u vezi sa finansijskim, administrativnim i fizičkim pritiscima na akademsko osoblje i u vezi ograničavanja medijskih sloboda. Nastavljamo da pratimo reforme pravosuđa o kojima se govori u skupštini, a postoji rizik da se podrije nezavisnost sudstva“, rekla je na kraju posete te delegacije Beogradu.

Tokom dana sastali su se sa potpredsednicom Skupštine Srbije Elvirom Kovač, predstavnicima vladajućih i opozicionih stranaka, ministrom za evrointegracije Nemanjom Starovićem, šefom diplomatije Markom Đurićem i predstavnicima medija, civilnog društva, akademske zajednice.

Temido je rekla da su razgovori o vladavini prava i demokratiji u Srbiji bili otvoreni i intenzivni.

„Naša poseta pokazuje da Srbija za nas predstavlja prioritet, mi smo ovde zato što nam je stalo do Srbije, do građana ove zemlje. EP čvrsto veruje da EU neće biti potpuna bez zemalja Zapadnog Balkana, a Srbija je među njima“, rekla je.

Na konferenciji za medije u Evropskoj kući rekla je da su sa sagovornicima razgovarali o izborima, preporukama ODIHR, medijskim slobodama i imenovanju članova Regulatornog tela za elektronske medije (REM). 

Dalje je navela da je na sastancima bilo reči o odgovornosti, slobodi izražavanja i vraćanju poverenja građana u srpske institucije.

Iako su najviši predstavnici vlasti ranije odbili da se sa njima sastanu rekavši da „nisu pozvani“, evroposlanica je medijima rekla da je misija primenila standardni diplomatski protokol, unapred je najavljena i da su dočekani sa dobrodošlicom.

Ona je ublažila ton rekavši da sa pojedinim predstavnicima vlasti nisu mogli da se sastanu jer „slučajno danas nisu bili u zemlji“. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prethodnih dana bio je na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, a predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić u poseti Estoniji. Međutim Brnabić je danas bila u Beogradu i u Skupštini novinarima rekla da je poseta delegacije politička „kako bi se podržali blokaderi“.

Uprkos temama na sastancima i cilja posete, glavna tema u srpskim medijima juče i danas bila su prepucavanja da li je delegacija zbog toga što je u njoj bilo članova iz Hrvatske želela da izbegne izložbu o Jasenovcu u holu Skupštine Srbije.

Na pitanje novinara kako Srbija sa predstavnicima vlasti koji tako reaguju na EU delegacije može da ide ka članstvu, Temido je rekla da Evropska unija ne bira vlade.

„Razumemo da nekada ne postoji kompatibilnost, nekada dolazi do grešaka u komunikacijama, izgovaraju se i nepoželjne reči, mi smo ovde osetili srdačnu dobrodošlicu i budući da planiramo da zajedno idemo evropskim putem mi ćemo doći ponovo“, rekla je.

Takođe je demantovala da su zahtevali da ne posete neku izložbu, te da su spornu izložbu posetili koja „pokazuje mračne momente iz istorije“.

„Ja sam iz Portugala, koji je pristojna zemlja, ali imali smo i mi takve mračne momente. Međutim ono što je važnije sada je da gledamo u budućnost“, rekla je.

Misija je usledila nakon Rezolucije EP o Srbiji koja je usvojena sa velikom većinom i zatraženo je da se na terenu ispita stanje demokratije, tekući protesti i represija nad studentima, nastavnicima.

Evroposlanica je istakla da će dalje obavestiti Odbor o rezultatima misije.

Članovi delegacije iz Evropske narodne partije (EPP) su Rajnhold Lopatka iz Austrije, Davor Ivo Štir iz Hrvatske i Rasa Juknjavičenje iz Litvanije. 

Socijaliste i demokrate su predstavljali Temido i izvestilac EP za Srbiju Tonino Picula iz Hrvatske.

U ime Zelenih u delegaciji su bili Vladimir Prebilič iz Slovenije, grupu Obnovimo Evropu predstavljao je Helmut Brandšteter iz Austrije, Evropske konzervativce i reformiste Šerban-Dimitrie Sturza iz Rumunije, a Evropu suverenih nacija Petr Bistron iz Nemačke.

Na konferenciji se nisu pojavili Picula i Štir. 

Mandat delegacije AFET proističe iz Rezolucije Evropskog parlamenta od 22. oktobra 2025. godine, u kojoj piše da evroposlanici podržavaju slanje misije za utvrđivanje činjenica u Srbiju.

Tom Rezolucijom, u kojoj piše da treba šire ispitati u kojoj meri je korupcija dovela do snižavanja bezbednosnih standarda i doprinela novosadskoj tragediji, evroposlanici su podržali pravo studenata i građana Srbije na mirne proteste i najoštrije su osudili talas nasilja koje je sponzorisala država, zastrašivanja i neselektivnog hapšenja. Ocenili su da je rukovodstvo Srbije politički odgovorno za eskalaciju represije, normalizaciju nasilja i slabljenje demokratskih institucija u zemlji.

U Rezoluciji se, između ostalog, poziva Evropska komisija da pokrene inicijativu za uvođenje ciljanih pojedinačnih sankcija odgovornima za teško kršenje zakona i ljudskih prava, osuđuju se proizvoljna i politički motivisana upotreba predsedničkih pomilovanja osoba gonjenih zbog nasilja nad studentima, kao i uspostavljanje nelegalnog provladinog šatorskog kampa ispred predsedništva Srbije, takozvanog „Ćacilenda“.

Vlasti Srbije se pozivaju da obezbede slobodu medija, a visoki zvaničnici da prestanu sa zapaljivom retorikom koja podstiče neprijateljstvo ili nasilje. U tekstu se sa zabrinutošću primećuje da vlada po svemu sudeći pregovara sa vlasnicima kompanije Junajted medija kako bi oslabila nezavisne medije u njenom sastavu i upozorava da to predstavlja ozbiljan napad na već ugroženi medijski pluralizam u Srbiji.

U ranijoj Rezoluciji EP, od 7. maja, piše da Srbija, uprkos određenom napretku, i dalje mora da prevaziđe značajne prepreke na putu ka EU – pre svega da unapredi unutrašnji politički dijalog, da sprovede reforme u oblasti vladavine prava i borbe protiv korupcije, da postigne sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa sa Kosovom i da se potpuno uskladi sa spoljnom politikom Unije.

Evroposlanici su u tom dokumentu izrazili duboku zabrinutost zbog sistemskih problema na koje su ukazali studentski i drugi protesti u Srbiji, uključujući pitanja građanskih sloboda, podele vlasti, korupcije, zaštite životne sredine, institucionalne i finansijske transparentnosti, posebno u vezi sa infrastrukturnim projektima, i odgovornosti.

Očekuje se da evroposlanici posle posete sačine izveštaj, čije domete je teško proceniti u ovom trenutku.