EUISS: EU treba da podrži razvoj lokalnih lanaca vrednosti u zemljama proširenja

EU kada je reč o kritičnim mineralima mora da pokaže da njen interes za partnere u procesu proširenja ide dalje od eksploatacije njihovih sirovina, navodi se u novoj studiji Instituta EU za bezbednosne studije (EUISS).

Poštovanjem ekoloških, socijalnih i standarda upravljanja, jačanjem vladavine prava i reformi upravljanja, kao i ulaganjem u održivi industrijski razvoj u zemljama koje streme članstvu, Unija može da unapredi njenu ekonomsku bezbednost  i ciljeve proširenja, istakli su analitičari EUISS.

U studiji „Rudarstvo za budućnost Evrope  – Kritične sirovine, stavovi javnosti i rizici u partnerskim zemljama u procesu proširenja“ ističe se da partneri EU u proširenju poseduju značajnu imovinu koja bi mogla da ojača evropsku ekonomsku bezbednost i stratešku autonomiju.

Proširenje može da pomogne EU da diversifikuje lance snabdevanja tako što će zemlje partnere integrisati čvršće u evropski industrijski ekosistem ali samo rudarenje sirovina neće smanjiti stratešku zavisnost, ocenjuje se u studiji.

Zato EU, kažu analitičari, treba da podrži razvoj lokalnih lanaca vrednosti u zemljama partnerima u procesu proširenja koji obuhvataju ne samo ekstrakciju, nego i rafinisanje i proizvodnju i reciklažu naprednih komponenti, što bi im donelo veći deo vrednosti koju generišu njihovi resursi.

Analitičari ukazuju da su projekti rudarenja na Zapadnom Blkanu, od kojih su neki poveznai sa EU, već naišli na protivljenje javnosti, poput Rio Tintovog projekta Jadar u Srbiji koji bi bio jedan od najvećih litjumskih u Evropi.

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je protivljenje građana rudarenju litijuma u Jadru sve veće (55,5 odsto sredinom 2024. i 63,5 odsto u martu 2026.) i da javnost percipira projekat kao rizik po vodne resurese, poljoprivredno zemljište i biodiverzitet.

Kontroverze oko Jadra odražavaju i šire zabrinutosti oko upravljanja, transparentnosti i stepena u kojem strateške odluke oblikuju političke elite, strani investitori i spoljni akteri, ukazali su autori studije.

Projekat nalazišta litijuma i bora u Srbiji Jadar i ukrajinsko nalazište grafita Balahivka prepoznati su kao strateški projekti u okviru Zakona o kritičnim sirovinama iz 2024. čiji je cilj smanjenje zavisnosti EU promovisanjem diversifikacije, održivih lanaca vrednosti i strateških partnerstava.

Autori su ocenili i da projekti kritičnih sirovina EU u susedstvu neće ukloniti stratešku zavisnost Unije na kratak rok i da je cilj Unije dugoročni prinos, s obzirom na činjenicu da je širom sveta potrebno više od 16 godina u proseku da novi rudnici dostignu fazu proizvodnje.

Takođe su istakli da podrška EU strateškim projektima kritičnih sirovina treba da bude uključena u šire napore za jačanje vladavine prava i reformu uprave u zemljama partnerima u procesu proširenja umesto da služi kao izgovor za snižavanje standarda.

„Uslovljavanje proširenja i pretpristupno finansiranje treba da ojačaju reformu upravljanja, izgrade regulatorne kapacitete, obezbede demokratsko učešće, uključujući na lokalnom nivou, i promovišu doslednu primenu mera upravljanja, transparentnosi i zaštite životne sredine koji se primenjuju u EU“, istakli su autori studije.

Dodali su da samo na taj način partnerstva u oblasti kritičnih minerala mogu da ojačaju evropsku ekonomsku bezbednost i strateško opravdanje za proširenje.