Evropska unija je danas i formalno odobrila pokretanje opsežnih izmena svoje imigracione politike čiji je cilj da se olakšaju deportacije i ozvaniče kontroverzni sporazumi o izgradnji pritvorskih centara za imigrante u zemljama izvan teritorije Unije.
Planirane izmene, koje su u vidu privremenog sporazuma usvojili Evropska komisija, Evropski savet i Evropski parlament, sada definitivno treba da odobre evropski poslanici i vlade pojedinačnih članica Evropske unije, i očekuje se da će to biti učinjeno brzo.
Organizacije za ljudska prava kritkuju planirane izmene i upoređuju ih sa politkom administracije predsednika SAD Donalda Trampa čiji je cilj agresivno suzbijanje imigracija. Prema njihovim rečima, davanje zelenog svetla za izgradnju „centara za vraćanje“ migranata izvan teritorije EU do sada je najtvrđi stav Evrope prema migranatima i podriće ljudska prava na potezu od Španije do Rumunije.
„Nova regulativa će ubrzati proceduru vraćanja i povećati broj vraćanja osoba koje nemaju legalnog osnova da ostanu u EU“, izjavio je Nikolas Joanides, zamenik ministra za migracije Kipra, zemlje koje trenutno predsedava rotirajući predsedništvom Unije.
Holandski poslanik Malik Azmani, koji je bio nadgledao novu regulativu u Evropskom parlamentu, ocenio je da Evropa ne može sebi da priušti još jedan period nečinjenja i da je postoji „hitna potreba da za efikasnom politikom vraćanja sa uvećanim tempom vraćanja“.
Azmani tvrdi da se samo 28 azilanata kojima je azil u EU odbijen zaista i vraća u zemlje svoga porekla i da većina ostaje na teritoriji Unije.
„Ova situacija je duboko uznemiravajuća. Podriva javno poverenje u zajedničke imigracione politike“, izjavio je Azmani.
Evropska komesarka za tehnologiju Hena Virkunen tvrdi da nova pravila obezbeđuju „brže, jednostavnije i efikasnije procedure širom Evropske unije za vraćanje ne-evropskih državljana koji nemaju pravo da ostanu u EU – uz puno poštovanje međunarodnog prava i fundamentalnih prava“.
Članice EU će uskoro moći da zaključuju bilateralne sporazume sa zemljama izvan EU o izgradnji deportacionih centara. Najmanje pet zemalja EU – Nemačka, Austrija, Holandija, Danska i Grčka – već je povodom toga u pregovorima sa trećim zemljama, uglavnom onima iz Afrike, i to po modelu ugovora koji Italija ima sa Albanijom.
Kritičari nove propise upoređuju sa imigracionim politikama Trampove administracije koja je zaključila niz tajnih sporazuma sa zemljama širom sveta kako bi u njih mogla da deportuje hiljade imigranata – iako to nisu njihove zemlje porekla. Velika Britanija je planirala da deportuje imigrante u Ruandu, ali je plan zapao u pravni ćorsokak i odbačen je kada su konzervativce na vlasti smenili laburisti u julu 2024. godine.
Silvija Karter, portparolka Platforme za međunarodnu saradnju u vezi sa nedokumentovanim migrantima upozorila je da po novim propisima izvršne vlasti više neće morati da imaju dozvolu sudova da upadaju u privatne prostorije i javne ustanove kao što su bolnice radi hvatanja migranata.
„Ova regulativa će stvoriti drakonsku mašinu za pritvaranje i deportovanje“, rekla je Karter, uz napomenu da „Evropa trebalo da se uči na šteti koju nanosi model“ Trampove administracije, a ne da „pravi sopstvenu verziju“ tog modela“.
Evroposlanica francuskih zelenih Melisa Kamara ocenila je da je sporazum „istorijsko unazađivanje“ ljudskih prava na teritoriji EU.
„Legalizacija centara za vraćanje izvan EU, zeleno svetlo za pritvaranje maloletnika, kućne posete inspirisane praksama (američke) Službe za migracije i carine. Legalni arsenal u službi ksenofobične ideologije sada je kompletan“, ocenila je Kamara.
Evropska unija kontinuirano pooštrava svoje imigracione politike otkako posle izbora za Evropski parlment 2024. godine većinu poslanika iz nekoliko evropskih zemalja čini – desnica.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.