Ernest Hemingvej: Pustolov i pisac u večitoj borbi sa sopstvenim demonima

Ernest Hemingvej, američki romanopisac i novinar, jedan je od najuticajnijih pisaca 20. veka.

Minimalistički stil Ernesta Hemingveja, poznat kao „tehnika ledenog brega“, obeležio je modernu književnost.

Rođen je 21. jula 1899. godine u Ouk Parku, Ilinoj, Hemingvej je živeo buran život koji je uključivao rat, putovanja i lične borbe, što se odrazilo na njegova dela.

Rani život i počeci

Hemingvej je rođen u konzervativnoj porodici u malom gradu u Ilinoju, a majka ga je, kao i njegovu stariju sestru, slično oblačila. Zbog toga ga je otac često vodio u lov i ribolov kako bi naučio da puca u divlje životinje i lovi ribu. Hemingvej je voleo lov i to mu je bio glavni hobi tokom celog života kada nije radio ili putovao.

Kada su SAD ušle u rat na strani Antante 1917. godine, Hemingvej je želeo da se pridruži dobrovoljačkoj vojsci, ali je odbijen zbog vida. Međutim, ubrzo je pronašao pamflet u kom je Crveni krst pozivao dobrovoljce da dođu u Evropu da pomognu u ratu.

Vozio je kamion pun hrane i cigareta za italijanske vojnike i proveo je dva meseca u Milanu. Tog leta je teško ranjen. Ubrzo se vratio kući, počeo da piše za Toronto Star i preselio se u Čikago. Tamo je upoznao Hardli Ričardson, svoju prvu suprugu. Hardli je bila osam godina stariji od Hemingveja, ali se par odlično slagao.

Književna karijera

Hemingvej se preselio u Pariz 1920-ih, gde se družio sa modernistima poput Gertrude Štajn i F. Skota Ficdžeralda. Njegova prva zbirka priča, „U naše vreme“ (1925), donela mu je priznanje, a roman „Sunce se ponovo rađa“ (1926) učvrstio je njegov status. Dela poput „Zbogom oružje” i “Za kim zvona zvone“ (1940) i „Starac i more“ (1952) istražuju teme hrabrosti, gubitka i borbe za opstanak.

Tokom ovog perioda, napisao je „Sunce se ponovo rađa“ i posetio Španiju jer je bio fasciniran borbom bikova. U međuvremenu, upoznao je Polin Fajfer, ženu sa kojom je započeo aferu. Do 1927. godine, razveo se od svoje prve žene i oženio se Polin. Par je odlučio da se vrati u SAD kada je Fajfer ostala trudna.

Tada je dobio vest da je njegov otac izvršio samoubistvo zbog finansijskih problema. To je bio veliki šok za Hemingveja i izjavio je da će verovatno i sam tako završiti. Sledeću godinu je proveo loveći u severozapadnim državama i pišući.

Rat i putovanja

Hemingvej je bio svedok i učestvovao u ključnim istorijskim događajima. Kao novinar, izveštavao je o Španskom građanskom ratu, koji je inspirisao roman „Za kim zvona zvone“.

Dok je bio u Španiji, upoznao je veoma zanimljivu novinarku Martu Gelhorn, kojom će se oženiti nakon drugog razvoda 1940. godine. Oboje su odlučili da izveštavaju iz Evrope tokom Drugog svetskog rata, ali su većinu vremena bili razdvojeni.

Hemingvej je bio prisutan na iskrcavanju u Normandiji i nekoliko meseci kasnije ušao je u oslobođeni Pariz sa savezničkom vojskom. Bio je to nostalgičan trenutak, kada se prisetio uspomena iz mlađih dana. Nakon što je rat završen, razveo se od svoje treće žene. Marta je bila veoma vredna novinarka koja je imala svoje planove, pa je par nakon pet godina braka odlučio da prekine svoju vezu.

Tokom Drugog svetskog rata učestvovao je u oslobođenju Pariza i izveštavao o sukobima. Njegova ljubav prema avanturi odvela ga je u Afriku, Kubu i Španiju, gde je pronašao inspiraciju za svoja dela.

Dve avionske nesreće za nekoliko dana

U januaru 1954. godine, dok je bio u Africi, Hemingvej je skoro poginuo u dve uzastopne avionske nesreće. Prva je bio božićni poklon za njegovu suprugu Meri, da fotografiše Merčisonove vodopade iz vazduha. Međutim, avion je udario u napušteni stub i izvršio prinudno sletanje. Hemingvej je povredio leđa i rame, a Meri je pretrpela prelom rebara i šok.

Posle noći u divljini, uspeli su da stignu do Butiabe čamcem, gde ih je pronašao pilot koji je pokušao da poleti sa loše piste, ali je avion eksplodirao. Meri i pilot su pobegli kroz razbijeni prozor, a Hemingvej je morao glavom da razbije vrata da bi izašao.

Zadobio je opekotine i novu povredu glave, iz koje je curila cerebrospinalna tečnost. U Entebeu, novinari su verovali da je mrtav. Nakon što su ih obavestili da je živ, proveo je nedelje oporavljajući se u Najrobiju.

U februaru je, međutim, otišao na planirani ribolov sa Patrikom i njegovom suprugom, ali ga je bol učinio razdražljivim i teškim. Tokom šumskih požara, ponovo je povređen – zadobio je opekotine drugog stepena na nogama, trupu, usnama, levoj ruci i desnoj podlaktici.

Lični život i borbe

Hemingvejev život obeležili su burni odnosi i lični izazovi. Imao je četiri braka i borio se sa depresijom, alkoholizmom i posledicama brojnih povreda.

Njegova strast prema borbi sa bikovima, alkoholu i ribolovu odražavala je njegov kult muškosti, ali i njegove unutrašnje sukobe. Uprkos svom slavnom životu, Hemingvej je patio od mentalnih bolesti, posebno u kasnijim godinama.

Godine 1954, Hemingvej je dobio Nobelovu nagradu za književnost, posebno za roman „Starac i more“, koji je takođe osvojio Pulicerovu nagradu 1953. godine.

Njegovo zdravlje se pogoršavalo zbog fizičkih i psiholoških problema. 2. jula 1961. godine, Hemingvej je izvršio samoubistvo u svom domu u Kečumu, u Ajdahu.