Predsednik Redžep Tajip Erdogan je izjavio da bi Turska mogla da dobije do milion barela nafte dnevno na osnovu plana saradnje u energetici o kojem je danas u Ankari razgovarao s iračkim premijerom Alijem el Zaidijem.
Dva suseda su razgovala o bezbednosti, trgovini, energetici, transportu i upravljanju vodama, a i o zajedničkim infrastrukturnim projektima.
„Naš cilj je da što pre potpišemo sveobuhvatni sporazum o saradnji u energetici na obostranu korist“, rekao je Erdogan tokom zajedničke konferencije za novinare sa el Zaidijem, napominjući da je istekao prethodni bilateralni sporazum o naftovodu Kirkuk-Džejhan.
Erdogan je rekao da će turska državna naftna kompanija TPAO steći 15 odsto udela u „BP Enerdži Kompani Limitid“ iz Kirkuka po posebnom današnjem sporazumu o prenosu akcija.
El Zaidi, koji je nedavno postao premijer Iraka posle višemesečnog zastoja od prošlogodišnjih parlamentarnih izbora, posetio je Ankaru pošto je prethodno bio u Vašingtonu i Teheranu.
Posle sastanka Al-Zaidija s predsednikom SAD Donaldom Trampom (Trump) početkom ovog meseca, američke kompanije su potpisale sporazume i partnerstva vrednosti 60 milijardi dolara sa Irakom, uključujući o stvaranju alternativnih ruta za transport nafte iz Persijskog zaliva.
Jedan projekat koji se razmatra je cevovod koji bi povezao Basru na jugu Iraka sa Haditom na zapadu Iraka, a odatle sa lukom Džejhan u Turskoj i lukom Banijas na sirijskoj obali.
Turska pregovara o okončanju višedecenijskog sukoba sa domaćom pobunjeničkom Radničkom partijom Kurdistana (PKK), čiji su borci sada uglavnom na severu Iraka.
Prošle godine, PKK je objavila da polaže oružje i raspušta se.
Turska bi trebalo da donese zakon koji će pomoći miru uz ograničenu amnestiju koja bi omogućila povratak nekih bivših kurdskih boraca u Tursku.
„U bliskom smo dijalogu sa našom iračkom braćom kako bismo osigurali da postane stvarnost naš proces stvaranja Turske bez terora i naša vizija regiona bez terora“, rekao je Erdogan.
„Ako Bog da, trajno ćemo ukloniti s našeg dnevnog reda ovo pitanje koje je obema zemljama nametnulo veliku cenu“, dodao je predsednik Turske.
PKK od 1984. godine uz desetine hiljada poginulih i niz atentata vodi oružanu pobunu za nezavisnost kurdskih oblasti od Turske. Turska, Sjedinjene Američke Države i Evropska unija su PKK označile kao terorističku organizaciju.
Očekuje se da će Al-Zaidi otputovati u Saudijsku Arabiju u četvrtak u vreme pojačanih tenzija pošto ta kraljevina tvrdi da su iračke milicije koje podržava Iran, pokrenule napade dronovima na nju.
Al-Zaidi se obavezao da će razoružati oružane grupe u Iraku do kraja septembra što će verovatno teško ispuniti, posebno zato što su neke od najmoćnijih milicija rekle da neće položiti oružje.
U ponedeljak je el-Zaidi naredio službama bezbednosti da istraže navodne napade dronovima na Saudijsku Arabiju, saopštila je iračka vojska, dodavši da je Irak „posvećen sprečavanju korišćenja iračke teritorije kao rute ili lansirne tačka za bilo kakav napad na bratske ili prijateljske zemlje“.
Milicije su negirale bilo kakvu ulogu u napadu na Saudijsku Arabiju. Islamski otpor u Iraku, krovna grupa oružanih grupa koje podržava Iran, u saopštenju je opisala saudijske tvrdnje kao „izmišljotine“ i „pokušaj da opravdaju svoju nemogućnost da odgovore na bolne napade iz Jemena na njihove infrastrukture“, implicirajući da su napade izvršili jemenski pobunjenici Huti koje podržava Iran.
Milicije su dodale da će „svaka glupa saudijska akcija biti dočekana oštrim odgovorom koji će ih ostaviti da se grizu od žaljenja“.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.