Elektroprivreda Srbije (EPS) pripremila je Akcioni plan dekarbonizacije koji podrazumeva postepeno smanjenje proizvodnje električne energije iz uglja, izgradnju reverzibilnih hidroelektrana i više od 20 gigavata novih kapaciteta iz obnovljivih izvora, rekao je danas izvršni direktor EPS-a Aleksandar Jakovljević.
„Za EPS energetska tranzicija nije samo izazov, već i velika šansa za unapređenje kompanije u procesu industrijske i tehnološke transformacije u Srbiji. Energetska tranzicija nije samo pitanje prilagođavanja i transformacije jedne kompanije, već celokupnog energetskog sektora, privrede, pa i društva“, kazao je Jakovljevićna otvaranju konferencije Društva termičara „Elektrane 2025“.
Istakao je da je važno analizirati iskustva drugih zemalja koje su energetsku tranziciju započele pre Srbije, kako bi eventualno primenili rešenja koja su se pokazala kao dobra i izbegli njihove greške i teškoće, ali uz neophodnost da se uvaže karakteristike i specifičnosti domaćeg elektroenergetskog sektora i raspoloživi resursi.
„Dekarbonizacija je već u toku i to pokazujemo našim projektima. Do kraja ove godine zeleni portfolio EPS biće jači za 76 megavata, puštena je u rad solarna elektrana Petka, a uskoro počinje probni rad našeg prvog vetroparka u Кostolcu snage 66 megavat“, rekao je Jakovljević.
Naveo je da je u pripremi izgradnju reverzibilne HE „Bistrica“, snage oko 650 MW, ključne za integraciju obnovljivih izvora energije (OIE) u sistem i energetsku stabilnost.
„Razvijamo projekte solarnih elektrana od kojih je najznačajniji izgradnja jednog GW solarnih elektrana sa baterijskim skladištem od 200 MW“, rekao je Jakovljević.
Naglasio je da se planiraju novi OIE projekti na lokacijama koje su u vlasništvu EPS, kao što su iskorišćena odlagališta u rudnicima i termoelektranama, gde je moguće iskoristiti postojeću infrastrukturu, kao i blizinu prenosne i distributivne mreže.
Izvršni direktor EPS-a za investicije i razvoj je istakao da su pred regionalnim elektroprivredama velika očekivanja za obezbeđenje nacionalnih energetskih suvereniteta, odnosno sigurnosti i bezbednosti snabdevanja, uz sprovođenje socijalno pravedne energetske tranzicije i istovremeno održavanje likvidnosti i profitabilnosti kompanija.
„Evropa je postavila cilj klimatske neutralnosti do 2050. godine, Srbija se obavezala da do 2030. smanji emisije ugljen-dioksida za najmanje 33 odsto i da se oko 45 odsto električne energije dobija iz OIE. Od 2026. će svaka tona ugljen-dioksida koja se proizvede u EPS-ovim postrojenjima će imati svoju cenu, čime će proizvodnja iz uglja biti izložena dodatnim izazovima“, rekao je Jakovljević.
Dodao je da cilj EPS-a ostaje pouzdana i održiva energija za Srbiju i profitabilan EPS kao siguran oslonac za kupce, za građane i privredu, za stabilnost i nezavisnost energetike u budućnosti.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.