Zemljama jugoistočne i istočne Evrope biće potrebno oko 151 milijarda evra investicija da bi sprovele svoje Nacionalne energetske i klimatske planove (NEKP) do 2030, od čega većina mora doći iz privatnog sektora, ocenjuje se u danas objavljenom izveštaju Energetske zajednice.
„Zaključci pokazuju da, iako je politički okvir za tranziciju uglavnom uspostavljen, fokus sada mora da se pomeri sa planiranja na sprovođenje, uz podršku značajnih javnih i privatnih investicija“, navodi se u analizi Energetske zajednice zasnovanoj na proceni sadržaja prvih nacionalnih energetskih i klimatskih planova, koji postavljaju puteve ka ostvarivanju ciljeva za 2030, i na prvim nacionalnim izveštajima o napretku, koji mere njihovu dosadašnju primenu.
Vlade regiona su procenile da će za sprovođenje NEKP biti potrebno 151 milijardi evra investicija, navodi se u izveštaju i napominje da je taj iznos zasnovan na delimičnim informacijama dostupnim u NEKP i da bi trebalo da se koristi kao opšti pokazatelj približnog obima kapitala potrebnog za održavanje i modernizaciju energetskog sektora, uz istovremeno napredovanje u dekarbonizaciji u drugim oblastima.
„Očekuje se da će javno finansiranje pokriti samo 10 do 30 odsto ovog iznosa, zbog čega je neophodna mobilizacija privatnog kapitala“, ocenjuje u izveštaju.
Nacionalni planovi generalno identifikuju privatni sektor kao glavni izvor finansiranja, ali u mnogim slučajevima tek treba da se utvrdi izvor finansiranja, posebno u pogledu očekivane podrške donatora ili međunarodnih finansijskih institucija.
Zbog toga je, kako se zaključuje, potrebno da se naredni NEKP od političkih dokumenata razviju u investicione mape puta.
„Povezivanjem ciljeva sa konkretnim projektima, realnim procenama troškova i strategijama finansiranja, budući planovi mogu da pruže snažniju osnovu vladama, investitorima i razvojnim partnerima da usmere resurse ka infrastrukturi i tehnologijama potrebnim za tranziciju“, ocenjuje se u izveštaju.
Kada je u pitanju energija sunca i vetra, u izveštaju se ocenjuje su se kapaciteti povećali prethodnih godina i da su vlade regiona u svojim planovima uspostavile ambiciozne ciljeve za dalji rast udela izvora obnovljive energije u sektoru električne energije.
„Ipak, obnovljivi izvori još nemaju značajno mesto u transportu, dok će sektor grejanja zahtevati mnogo bržu primenu modernih, niskougljeničnih rešenja, jer tradicionalna upotreba biomase postepeno opada“, ocenjuje se.
U pogledu ciljeva energetske bezbednosti, oni su u nacionalnim planovima najčešće povezani sa diverzifikacijom izbora i smanjenjem zavisnosti od uvoza, ali nedostaju merljivi ciljevi, jasni prioriteti i povezanost s konkretnim politikama.
„Malo planova se adekvatno bavi sposobnošću suočavanja sa ograničenim ili prekinutim snabdevanjem i potrebne su jače veze između NEKP i nacionalnog planiranja pripremljenosti za rizike i vanredne situacije“, navodi se u izveštaju.
Ocenjuje se da je devet zemalja jugoistočne i istočne Evrope, koje žele da postanu članice EU, u velikoj meri postavilo temelje za energetsku tranziciju da bi se postigla dekarbonizacija usklađena sa ciljevima EU.
„Kao ugovorne strane Ugovora o energetskoj tranziciji, one su pravno obavezne da to učine, kroz reforme u okviru priprema za ubrzanu integraciju u energetsko tržište EU“, navodi se u izveštaju i dodaje da će ukupna smanjenja gasova s efektom staklene bašte u ovim zemljama do 2030. iznositi 60,9 odsto u poređenju s nivoom 1990. godine.
Ocenjuje se da su nacionalni planovi dovoljno ambiciozni i detaljni u mapiranju puta, da predlažu važne mere za ubrzanje energetske tranzicije i da je dekarbonizacija energetskog sektora potvrđena kao ključna za postizanje energetskih i klimatskih ciljeva do 2030, ali da se potencijal regionalne saradnje ne koristi u potpunosti.
Takođe se nedovoljno primenjuje princip „energetske efikasnosti na prvom mestu“, što bi moglo da smanji troškove tranzicije, a nisu dovoljno integrisana ni razmatranja pravedne tranzicije, koja su neophodna da bi energetska tranzicija bila socijalno pravedna i inkluzivna, posebno za pogođene radnike, zajednice i regione.
U dokumentu se ocenjuje da su neke zemlje na dobrom putu da ispune svoje obaveze, dok druge moraju hitno moraju da počnu sprovođenje nacionalnih planova.
Ugovorne strane Energetske zajednice, kao i članice EU, imaju obavezu da svake dve godine podnose izveštaj o napretku u sprovođenju NEKP, da bi se videlo da li su na putu ka ostvarivanju energetskih i klimatskih planova, kao i da bi se procenilo koje su politike bile efikasne a koje ne, da se na vreme uoče nedostaci i prilagode mere u oblastima u kojima napredak nije zadovoljavajući.
Prvi izveštaji o napretku obuhvataju 2022. i 2023. godinu, kada je većina NEKP još bila u razvoju, a mnoge strukturne reforme, politike i investicione mere u fazi planiranja, pa stoga podaci prijavljeni 2025. godine pokazuju gde su se zemlje nalazile pre početka pune implementacije planova.
Sekretarijat Energetske zajednice ima zadatak da proceni NEKP i prati njihovu implementaciju, a ovo je prvi izveštaj koji obuhvata procenu sedam nacionalnih planova koje su usvojile Albanija, Gruzija, Moldavija, Crna Gora, Severna Makedonija, Srbija i Ukrajina, kao i izveštaje o napretku (NECPR) koje su podnele Albanija, Gruzija, Kosovo, Moldavija, Severna Makedonija, Srbija i Ukrajina.
Ugovorne strane treba da nacrte novih NEKP za period od 2030. do 2040. dostave do početka 2028, a konačne planove do 1. januara 2029.
„Budući NEKP trebalo bi da ojačaju sprovođenje principa energetska efikasnost na prvom mestu, ubrzaju primenu obnovljivih izvora energije (posebno u transportu i grejanju i hlađenju), sistematičnije integrišu razmatranja pravedne tranzicije, pruže robusniju analizu i ciljeve u vezi sa energetskim siromaštvom i pristupačnošću i da bolje odražavaju ulogu i očekivane efekte određivanja cena ugljenika u modeliranju i investicionim izborima“, ističe se u izveštaju.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.