Ekonomisti: Problem sa NIS-om ostavljen za kraj rata u Ukrajini, trebalo bi tražiti brže rešenje

Problem Naftne industrije Srbije (NIS) zbog većinskog ruskog udela u vlasništvu, treba rešiti što pre, čak i nacionalizacijom ako nema drugog rešenja jer čekanje na odluku Amerike da li će odlagati primenu sankcija do kraja rata u Ukrajini ili će ih primeniti ranije, otežava poslovanje te firme, ocenili su ekonomisti za agenciju Beta.

Predstavnik brokerske kuće Momentum Securities Nenad Gujaničić rekao je da će američka Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAK) problem NIS-a verovatno rešavati posle završetka rata u Ukrajini, u okviru geopolitičkg dogovora sa Rusima.

On je kazao da, ipak ne treba isključiti mogućnost da bude i nekih američkih iznenađenja i „zatezanja“, kao u oktobru prošle godine kada su uvedene sankcije.

„To je velika geopolitička priča koju Srbija ne može da prelomi, a očigledno je što ne može. Kada bi prelomila svrstala bi se na jednu ili drugu stranu, na Zapad ili uz Rusiju, na šta aktuelna vlast nije spremna jer bi platila političku cenu i ‘zato čeka i moli se bogu'“, rekao je Gujaničić.

Jasno je, kako je naveo, da Gasprom i Gaspromnjeft, koji poseduju 56,15 odsto kapitala u NIS-u, ne žele da prodaju imovinu i „zašto bi je prodali na nečiji (američki) nagovor i pretnju sankcijama zbog napada na Ukrajinu“.

Dodao je da su netačne tvrdnje pojedinih ekonomista da je Skupština akcionara NIS-a, koja je nedavno održana, morala da prodaju udela u NIS-u stavi na dnevni red.

Gujaničić je rekao da to pitanje nije u nadležnosti Skupštine i da, kao što mali akcionari ne obaveštavaju većinskog vlasnika o prodaji akcija, tako ni vlasnik većinskog udela ne mora da obavesti ostale akcionare da li prodaje imovinu. 

Istakao je da Amerikanci verovatno, umesto da rešavaju problem Srbije „čuvaju adute za finalnu rundu pregovora oko Ukrajine“. 

Dokaz je, prema njegovim rečima, slučaj sa ruskom firmom Lukoil pod sankcijama zbog rata u Ukrajini, kojoj je opet produžen rok za izlazak Rusa kao vlasnika, iako je, prema oceni OFAK-a, nađen kupac po njenoj meri.

Gujaničić je naglasio da pošto je „ovo lud svet i da nije nemoguće da će Amerikanci i Rusi u nekom trenutku biti prijatelji“.

„A Srbija se našla u procepu i jedino što je mogla do sada da uradi je da donese zakonski okvir o tome šta raditi u slučaju da se na NIS primene sankcije“, rekao je Guajničić.

Na konstataciju da nacionalizacija ne bi bila priznata po međunarodnom pravu i da bi Srbija izgubila spor, Gujaničić je rekao da „nije važno šta bi se dogodilo za izvesno vreme, ako bi se Srbija suočila sa sankcijama i ne bi mogla da obezbedi energetsku stabilnost“. 

„Jasno je da to ne bi bilo najsrećnije rešenje, ali Srbija nije u situaciji da donese najbolje rešenje, već treba da izađe iz ovog problema sa što manje posledica, koje i sada trpi“, naveo je Gujaničić.

Dodao je da Srbija ne može da utiče na Ameriku, nebitno što je i najveća sila, kada u nekoj zemlji natera nekog da izađe iz vlasničke u kompaniji.

To su, prema njegovim rečima, presedani koji se dešavaju i na koje Srbija ne može da utiče, a „ono na šta može da utiče jeste da nađe neko najmanje štetno rešenje“.

To je, kako je naveo, suština male države – da u spoljnoj politici i u problemima u kojima se nađe, gubi što manje.

Na pitanje da li Srbija energetskim sporazumom sa Amerikancima i otvaranjem mogućnosti da njihove firme grade hidroelektranu Đerdap 3 „mami“ odlaganje primene sankcija, Gujaničić je rekao da nije loše izbalansirati izvore snabdevanja energentima.

„Srbija je dozvolila, što je veoma rizično, da energetski zavisi samo od Rusije. Nije loše izbalansirati Ruse i Amerikance. Ne mislim da je pridavanje značaja Amerikancima presudno za odlaganje primene sankcija“, rekao je Gujaničić.

Odgovarajući na pitanje zašto država Srbija nije otkupila akcije malih akcionara, već traži pet odsto od mađarske kompanije MOL da bi povećala udeo sa 29,87 na oko 35 odsto, Gujaničić je rekao da to malo povećanje manjinskog udela države u NIS-u „ne povećava i prava, već je samo bacanje prašine građanima u oči“, pa i da i nije važno da li će i od koga kupiti pet odsto akcija.

Naglasio je da se država Srbija ni do sada u NIS-u nije odgovorno ponašala prema svojoj imovini i to nastavlja, pa je pre dva dana vlasniku „Napred razvoja“ Dobroslavu Bojoviću prodala paket od 34,6 odsto akcija u Energoprojektu po 452,3 dinara po akciji za ukupno deset miliona evra, a samo plac preko puta Palate Srbija na Novom Beogradu vredi nekoliko stotina miliona evra. 

Država, kako je naveo, pre sedam-osam godina te iste akcije nije htela da proda po 1.500 dinara, a sad je prodala za četiri puta nižu cenu jer joj trebaju pare.

Tom prodajom, naveo je Gujaničić, Bojović je postao vlasnik kapitala Energoprojekta, većeg od 90 odsto i ima pravo da prinudno otkupi i akcije malih akcionara po toj ceni.

„To su anomalije koje ćemo plaćati narednih godina“, ocenio je Guajničić.

Ekonomista Danilo Šuković ocenio je da problem NIS-a ne rešava ni srpska ni ruska strana kako bi trebalo.

„Srpska strana zna kao i ruska da bi prestanak rada NIS-a, posebno rafinerije za preradu nafte i proizvodnju derivata bila katastrofa za srpsku privredu. Ako je ta kompanija toliko važna za nacionalni interes svi moraju njemu da se povinuju i svaka politika mora biti podređena tom interesu“, istakao je Šuković.

Dodao je da, ako su Rusi prijatelji Srbije, trebalo bi da to uvaže i izađu u susret Srbiji i onog momenta kada NIS ne može više da radi sa njihovim većinskim udelom, dogovore se kako to rešiti.

„Ako Rusi to ne žele, kao što očigledno ne žele, srpska strana treba da preuzme korake i nacionalizacijom te kompanije, zaštiti interes građana i privrede“, rekao je Šuković.

U toj nacionalizaciji Ruse bi, kako je naveo, trebalo obeštetiti da ne steknu utisak da im se otima vlasništvo.

„Problem je što naša vlast zbog političkog rejtinga to Rusima ne sme ni da pomene, a Rusi ih ne obaveštavaju s kim i šta razgovaraju o našem preduzeću koje im je poklonjeno, a ne prodato. Naša vlast u prvi plan stavlja lični inters ispred opšteg, a to je suština korupcije. Zbog toga smo u ćorsokaku“, naglasio je Šuković.

OFAK je 1. jula produžio licence za rad NIS-u, mađarskoj kompaniji MOL za završetak pregovora o kupovini ruskog udela u NIS-u i hrvatskom naftovodu JANAF za dopremanje sirove nafte u rafineriju. Ta Kancelarija Ministarstva finansija SAD je desetak puta pomerala rokove, ovog puta za 30 dana svima – do 31. jula.