Ekonomista Drašković: Projekcija MMF-a o privrednom rastu Srbije od 3,5 odsto do 2031. nepouzdana

Projekcija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) o privrednom rastu Srbije u narednih pet godina od 3,5 odsto godišnje u odnosu na prosečni rast u evrozoni od 1,2 odsto, suviše je optimistična i nepouzdana, izjavio je danas ekonomista Božo Drašković.

„Dugoročne projekcije MMF-a o ekonomskom rastu su optimistične i nepouzdane i menjaju ih godišnje zato što se menjaju i faktori u stvarnosti koji utičnu na to, od naftnih kriza, političkih procesa… U nekim vremenima su čak i kratkoročne projekcije veoma diskutabilne i podležu promenama“, rekao je Drašković za Betu.

Istakao je da nije jasno na osnovu čega MMF projektuje privredni rast Srbije od 3,5 odsto. Političari, kako je naveo, takve prognoze prikazuju kao stabilnu veličinu jer na tome baziraju političku poziciju.

„Ako je takav rast predviđen zbog ekstremnog uticaja organizovanja međunarodne izložbe Ekspo zbog koje su povećane investicije na bazi kreditnog zaduživanja, to će u kratkom vremenskom periodu dati neki efekat, ali će biti udar, nezdrav, na rast, koji će registrovati statistika kao rast“, naveo je Drašković.

Dodao je da je jedan „ekstrem“ u ekonomiji, kao investicija u Ekspo, ograničen i uticaće na privredni rast u 2027, ali nije dugoročan i stabilan jer se bazira na pozamljenim sredstvima i nije produktivno ulaganje.

Od organizovanja Ekspa ostvariće se, prema njegovim rečima, neki efekti od turizma, ali samo u toj godini i posle toga će ta izložba imati marginalan, čak nikakav uticaj na rast narednih godina.

„Sledeći problem projekcije MMF-a je poređenje privrednog rasta proseka EU od 1,2 do 1,4 odsto i privrednog rasta Srbije od 3,5 odsto. Bitno je od kog nivoa rasta kreće poređenje jer je zakonitost da razvijene i zrelije ekonomije imaju sporiji, čak nulti rast, zavisno od okolnosti, ekonomske krize, carinskih ratova…Manje razvijene zemlje imaju veći rast, ali i dalje ostaju nerazvijene“, rekao je Drašković.

Istakao je da čak i da Srbija ima rast od oko 3,5 do četiri odsto godišnje, a da sve druge zemlje stoje u mestu u naredne tri-četiri decenije Srbija ne bi dostigla njihov nivo razvoja.

Postoje, kako je rekao i drugi parametri da bi se posmatralo stanje ekonomije jedne zemlje, a to je siromaštvo, dohodak po glavi stanovnika.

„Po dohotku po glavi stanovnika Srbija se svrstva na četvrto-peto mesto od dna tabele, pa se ne može porediti, ne samo sa evropskim zemljama, nego ni sa nekim zemljama bivše Jugoslavije, a potrošačke cene su manje-više izjednačene“, rekao Drašković i dodao da je projekcija MMF samo okvir i ne odražava stanje ekonomije Srbije.

Ako se, prema njegovim rečima, smanji priliv stranih direktnih investicija zbog krize u Evropi, a dospeju obaveze za kredite Srbija će imati manje stope rasta.

„Model ekonomskog rasta, zasnovan na stranim direktnim investicijama i zduživanju je iscrpljen, a nema potencijala domaće akumulacije. Osim toga danas je suštinsko pitanje i tehnološkog rasta“, rekao je Drašković.

Na pitanje da li je racionalno zaduživati se za gradnju velikog broja puteva Drašković je rekao da se efekti „ulaganja u dugoročnu, društveno rentabilnu infrastrukturu ne pokazuje u kratkom intervalu“. 

Naglasio je da je problem što postoje indicije da se vlast u Srbiji pri gradnji infrastrukture ponaša kao „pijani milioner“, uzimajući kredite i trošeći besomučno novac više nego što bi trebalo.

„Ima i nerentabilnih investicija kao što je Nacionalni stadion, a pitanje rentabilnosti može se postaviti i za ceo Ekspo. Izgradnja puteva je uvek racionalna, ali ne na ovakav način kako radi vlast. Putevi su pretplaćeni i zbog toga na dugi rok nerentabilni“, istakao je Drašković.

Dodao je da se izvođači radova ne biraju na tenderu već preko međudržavnih tajnih ugovora što je je neracionalna investicija sa mogućnošću da je koruptivna, jer ako nema tendera nema ni indikatora stvarne cene. 

Srbija se, prema njegovim rečima, manje oslanja na sredstva evropskih investicionih fondova za infrastrukturne projekte, a izvođači se biraju međudržavnim aranžmanima da bi se „nameštali biznisi“.

„Ako neka zemlja, na primer Kina, daje određena sredstva za investiciju uslovljava da će njihova firma raditi objekat i ne  zanima je da li je to rentabilno za Srbiju, već da li im obezbeđuje profit. Takav put je manje rentabilan nego što bi trebalo da bude“, rekao je Drašković.

Na pitanje gde će predsednik Srbije Aleksandar Vučić naći novac da, kako je rekao, „obraduje sve punoletne građane“ Drašković je rekao da, ukoliko novac dolazi iz budžeta, onda je morao biti planiran ranije ili obezbeđen iz budžetskih rezervi.

Istakao je da takva podela novca predstavlja „podmićivanje i trgovinu uticajem“, što bi, kako je naveo trebalo da bude sankcionisano.

Drašković je naglasio da Vučić treba da objasni odakle je taj novac, ako neće, kako je rekao, biti uzet iz budžeta.

Prema njegovim rečima „u normalnom društvu“ postoji socijalna politika sa jasno planiranim budžetskim sredstvima za pomoć najugroženijim građanima. „Ad hok davanja predstavljaju, de fakto, socijalno podmićivanje“, istakao je Drašković.

Na pitanje može li neka institucija u Srbiji da spreči zloupotrebu vlasti da podmićuje za glas na izborima Drašković je rekao da takva institucija ne postoji jer su sve pod vlašću Vučića.

„Da li treba očekivati da na zloupotrebu reaguje Fiskalni savet ili Agencija za borbu protiv korupcije? Naravno da ne, jer njima upravlja Vučić“, rekao je Drašković.