Dve godine od masakra u „Ribnikaru“: Rana koja ne zaceljuje

Beograd, 3. maj 2025. – Danas se navršavaju dve godine od tragedije u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu, kada je tada trinaestogodišnji učenik K.K. hicima iz pištolja ubio devetoro svojih vršnjaka i školskog čuvara, ranio još petoro dece i jednu nastavnicu. Zločin bez presedana, koji je zavio Srbiju u crno, ostavio je duboke ožiljke i otvorio brojna pitanja na koja ni danas nema odgovora.

Tog kobnog jutra učenik je iz porodičnog stana poneo dva pištolja – očevim legalnim oružjem – i već u školskom hodniku započeo masakr. Ubijeni su Ana Božović, Sofija Negić, Mara Anđelković, Andrija Čikić, Bojana Asović, Angelina Aćimović, Ema Kobiljski, Katarina Martinović, Adriana Dukić i čuvar Dragan Vlahović. Najviše žrtava bilo je u odeljenju koje je i sam pohađao.

Istraga je utvrdila da je dečak zločin planirao, napravio spisak meta i vežbao pucanje u streljani. Ipak, motivi nisu do kraja razjašnjeni. Javnost i danas traga za odgovorima – kako je sistem dozvolio da do ovakvog zločina dođe?

Prvostepene presude roditeljima i instruktoru

Roditelji K.K., Vladimir i Miljana Kecmanović, osuđeni su krajem 2024. godine. Otac je dobio 14 godina i šest meseci zatvora zbog izazivanja opšte opasnosti i zapostavljanja deteta, dok je majka osuđena na tri godine zbog zanemarivanja. Na optuženičkoj klupi našao se i instruktor iz streljane, osuđen na 15 meseci zatvora. Presude još nisu pravosnažne.

Dečaku, kao krivično neodgovornom licu, ne može se suditi. Nalazi se u ustanovi zatvorenog tipa, čija lokacija nije poznata. Nije isključeno da će tamo ostati godinama.

Odgovornost sistema i reakcije vlasti

Tragedija je pokrenula lavinu pitanja o odgovornosti institucija. Državni funkcioneri reagovali su sa zakašnjenjem. Predsednik Srbije se nije odmah pojavio u javnosti, dok je tadašnji gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić nastavio odmor. Ministar prosvete Branko Ružić podneo je ostavku.

Dve godine kasnije, ostaje gorak utisak da sistem više pokušava da dokaže svoju ispravnost nego da iskreno odgovori za propuste. Umesto istine i katarze – javnost i dalje traga za odgovorima.