Dve decenije ubrizgavao zmijski otrov – danas čovečanstvo ima razlog da mu zahvali

Krv jednog Amerikanca, koji je namerno ubrizgavao sebi zmijski otrov u kontrolisanim dozama skoro dve decenije, dovela je do razvoja neverovatno efikasnog protivotrova, za koji naučnici ističu da je bez paralele, prenosi N1.

Antitela pronađena u krvi Tim Frida štite od fatalnih doza širokog spektra zmijskih vrsta, za razliku od trenutnih terapija koje moraju da odgovaraju specifičnoj vrsti otrovnice.

Zbog toga bi Fridova 18-godišnja misija ubrizgavanja otrova mogla da bude značajan korak u pronalasku univerzalnog protivotrova za sve zmijske ujede, od kojih godišnje na planeti umre 14.000 ljudi, a tri puta više ostane sa trajnim posledicama ili podvrgnuto amputaciji.

Sveukupno, Frid je pretrpeo više od 200 ugriza i 700 doza otrova koji je sam pripremio od nekih od najsmrtonosnijih zmija na svetu, poput mambi, krajtova, tajpana i kobri.

Prvobitno je sa čitavim poduhvatom počeo zato što je želeo da ojača imunitet i zaštiti se kada rukuje zmijama, snimajući svoje podvige na Jutjubu.

Međutim, nekadašnji mehaničar za kamione kaže da je vrlo brzo „potpuno zeznuo stvar“ kada su ga dva ugriza kobre u kratkom vremenskom razmaku ostavila u komi.

„Nisam želeo da umrem. Nisam želeo da izgubim prst. Nisam želeo da propustim posao“, ispričao je za BBC.

Dalja motivacija mu je bila da razvije bolje terapije za ljude širom sveta.

„Postao je neki oblik životnog stila i nastavio sam da se pomeram granicu koliko god je moguće – zbog ljudi koji su hiljadama kilometara daleko od mene i koji svakog dana umiru od ujeda zmija“, ističe Frid.

Terapije protiv zmijskog ujeda trenutno se dobijaju tako što se male doze otrova ubrizgavaju u životinje, poput konja. Njihov imuni sistem se bori tako što proizvodi antitela, a onda se ona mogu koristiti za lečenje ljudi.

Međutim, protivotrov mora da tačno odgovara otrovu jer toksini u ugrizu mogu da variraju od jedne do druge vrste.

Postoje čak i razlike u okviru iste vrste zmije. Protivotrov za ujed zmija iz Indije manje je efikasan u lečenju ujeda zmija sa Šri Lanke, iako se radi o istoj vrsti zmija.

Tim stručnjaka počeo je da traži takozvana širokoneutrališuća antitela. Umesto da ciljaju deo toksina koji ga čini jedinstvenim, ciljaju delove koji su uobičajeni za celu klasu otrova.

Tako je dr Džejkob Glenvil, izvršni direktor biotehnološke kompanije „Sentivaks“ došao do Frida.

„Odmah sam pomislio ako je neko na svetu razvio ova širokoneutrališuća antitela, to će biti on. Pozvao sam ga i rekao: Ovo će možda zvučati čudno, ali voleo bih da se dokopam malo tvoje krvi“, kaže Glenvil.

Istraživanje se fokusiralo na porodicu guja (elapidae), u koje spadaju koralne zmije, mambe, kobre, tajpani i krajtovi.

Guje primarno koriste neurotoksine, koji parališu žrtvu i dovode do smrti kada zaustave mišiće potrebne za disanje.

U studiji je odabrano 19 vrsta guja koje je Svetska zdravstvena organizacija identifikovala kao neke od najsmrtonosnijih zmija na planeti. Onda su počeli da pretražuju Fridovu krv odbrambene mehanizme.

Njihov radi, objavljen u časopisu Cell, identifikovao je dva širokoneutrališuća antitela koja mogu da ciljaju dve klase neurotoksina. Onda su dodali i supstancu koja može neutrališe i treću klasu neurotoksina kako bi napravili koktel.

U eksperimentima na miševima, koktel je omogućio da životinje prežive fatalne doze 13 od 19 vrsta otrovnih zmija, a obezbedio je i delimičnu zaštitu na preostalih šest.

Glenvil objašnjava da je ovakav spektar zaštite bez paralele, kao i da koktel pokriva i dosta vrsta guja za čije ugrize ne postoji protivotrov.
Šta sa ljuticama

Naučnici trenutno rade na daljem prečišćavanju antitela i razmatraju dodavanje četvrte komponente u koktel, koja bi dovela do potpune zaštite protiv svih guja.

Druga familija zmija – ljutice (viperidae) – koriste hemotoksine koji za razliku od neurotoksina napadaju krv, odnosno uništavaju crvena krvna zrnca.

Među ljutice spadaju zvečarke, poskoci, šarke…

Ukupno postoji oko deset klasa toksina u zmijskom carstvu, među kojima su i citotoksini koji direktno ubijaju ćelije.

„Mislim da ćemo u narednih 10 do 15 godina imati nešto što je efikasno protiv svake od ovih klasa otrova“, kaže profesor Piter Kvong, jedan od istraživača na Univerzitetu Kolumbija.

A do tada lov na antitela se nastavlja u uzorcima krvi Tima Frida.