Dvadeset šest godina od NATO bombardovanja: Tačan broj žrtava još uvek nepoznat (FOTO)

Na današnji dan pre dvadeset šest godina počelo je NATO bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije. Trajalo je 78 dana, do 10. juna 1999. godine. Bombardovanje je okončano potpisivanjem Kumanovskog sporazuma, kada su međunarodne vojne, policijske i civilne snage na osnovu Rezolucije UN SB 1244, preuzele kontrolu nad Kosovom i Metohijom, odakle su se povukle jugoslovenske vojne i policijske snage.

Nakon neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu i Metohiji vođenih u Rambujeu i Parizu u februaru i martu iste godine, a bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, 24.marta 1999. godine počelo je bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije.

Tačan broj stradalih nije poznat ni nakon 26 godina. 

Ono što jeste poznato je da je između ostalog, NATO bombardovao i Radio televiziju Srbije (RTS) u noći između 22. i 23. aprila, kada je nastradalo 16 radnika RTS-a.

Prema podacima Ministarstva odbrane Srbije, tokom vazdušnih napada nastradao je 1.031 pripadnik vojske i policije i oko 2.500 civila, od kojih osamdestdevetoro dece, a teže i lakše je ranjeno oko 6.000 civila i 5.173 vojnika i policajaca.

Tokom tromesečnog bombardovanja uništeno je i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno.

Procena materijalne štete prouzrokovane na uništenim i oštećenim objektima i infrastrukturi nikada nije zvanično objavljena, a u javnosti su pominjane brojke od nekoliko desetina pa sve do 100 milijardi američkih dolara.

Popis je uradio Fond za humanitarno pravo (FHP) i Fond za humanitarno pravo Kosova (FHP Kosovo). Prema bazi podataka Fonda, od posledica NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije život je izgubilo ukupno 754 ljudi. Kako navode, u pitanju su 454 civila i 300 pripadnika oružanih snaga. 

„Među civilima je 207 srpske i crnogorske nacionalnosti, 219 civila Albanaca, 14 Romskih civila i 14 drugih nacionalnosti. Ukupno je stradalo 274 pripadnika VJ/MUP, i 26 pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). Na teritoriji Srbije stradalo je 260 ljudi, u Crnoj Gori 10, a 484 na Kosovu. Među poginulim pripadnicima VJ/MUP-a 108 je bilo mlađe od 25 godina – većinom su to bili vojnici na redovnom odsluženju vojnog roka“, navodi se na sajtu Fonda za humanitarno pravo.

Vojska tadašnje SRJ jednim od svojih najvećih uspeha u odbrani teritorije i građana dveju republika koje su činije tadašnju Jugoslaviju, smatra obaranje američkog lovca-bombardera F-117A, takozvanog „nevidljivog“, kojeg je protivvazdušna odbrana Vojske SRJ srušila 27. marta 1999. godine u atar sremskog sela Buđanovci, što je ocenjeno kao „najveće poniženje ratnog vazduhoplovstva SAD i NATO“.

Vazdušni napadi okončani su potpisivanjem tzv. Kumanovskog sporazuma 9. juna 1999, a dan kasnije usvojena je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, nakon čega je usledilo povlačenje snage vojske i policije sa Kosova, na čijoj teritoriji je uspostavljen civilna misija Ujedinjenih nacija (UNMIK), dok je vojna misija dobila naziv KFOR.

Prema podacima UNHCR, Kosovo je od dolaska mirovnih snaga napustilo oko 230.000 Srba i drugih nealbanaca, a vratilo se oko 800.000 izbeglih Albanaca. 

Generalštab između kapitala i kulture

Više četvrt veka sudbina zgrade Generalštaba, koja je takođe uništena u ovom bombardovanju, tema je u medijima, ali i na ulicama. 

Vlada Srbije odlučila je 14. novembra 2024. godine da zgrade Generalštaba i Ministarstva odbrane u centru Beograda gube svojstvo kulturnog dobra. Ugovorom je investitoru, kompaniji Kušnera, to zemljište iznajmila na 99 godina.

Pre toga, u junu prošle godine, direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, Dubravka Đukanović podnela je ostavku na svoju funkciju, nakon pritisaka da zavod predloži skidanje zaštite sa ovih zgrada.

O ovome je javnost obavestio Aleksandar Jovanović Ćuta iz Ekološkog ustanka koji je naveo da je tadašnji ministar Vesić u ime Vlade Srbije potpisao memorandum kojim se lokacija bombardovanog Generalštaba u centru Beograda poklanja američkim ofšor firmama „Kushner Realty“ i „Atlantic Incubation Partners“ LLC. 

Džareda Kušner, zet američkog predsednika Donalda Trampa, je tada na svom X nalogu objavio „fotografije ranog dizajna za razvojne projekte koje smo kreirali za albansku obalu i centar Beograd“.

Početkom ove godine, sin američkog predsednika Donalda Trampa, Erik Tramp i Džared Kušner, u stranim medijima najavljuju gradnju visokih kula na mestu bivšeg Generalštaba i u okviru njih elitni Hotel Tramp i poslovno – stambeni kompleks, dok Evropska mreža civilnog društva za zaštitu kulturnog nasleđa Evropa Nostra i Institut Evropske investicione banke (EIB) su Generalštab uvrstili u spisak 14 spomenika i lokaliteta kulturnog nasleđa, koji su u užem izboru da se nađu među sedam najugroženijih. 

Odluku da Generalštab uđe u taj uži izbor doneli su stručnjaci u oblasti istorije, arheologije, arhitekture, finansija i rukovođenja projektima.

Sa druge strane, država je sa investitorom sredinom maja prošle godine potpisala ugovor kojim se definišu način zakupa zemlje i kompleksa bivšeg Generalštaba i obaveze investitora. Stavljanjem Generalštaba u uži izbor za sedam najugroženijih spomenika kulturnog nasleđa otpočela je borba koja će pokazati koji će interes prevladati – interes krupnog kapitala, ili onaj kulturno – istorijski.

Vesna Marjanović iz „Evropa Nostra Srbija“ rekla je za Insajder da je Evropa Nostra u više navrata uspevala da tim programom zaštiti kulturno-istorijsko nasleđe od različitih projekata, koji su pretili da ga ugroze. 

„Program ‘Sedam najugroženijih’ i lista na kojoj se Generalštab danas našao postoji već više od 10 godina i, ako pogledate kroz istoriju, imali smo veliki broj, mnogo veći broj uspešnih rezultata i primera gde je upisivanje na tu listu, angažman lokalne zajednice i stručne zajednice pomogao da se kulturno nasleđe sačuva od različitih vrsta štetnih projekata, ili nekih drugih vrsta ugrožavanja spomeničkog nasleđa“, kaže Marjanović za Insajder.

Uoči još jedne godišnjice od bombardovanja, studenti u blokadi objavili su plan “Protesta za Generalštab”, koji će se održati danas.

“Narod koji čuva svoju kulturu, istoriju i baštinu, čuva sebe”, istakli su studenti u svojoj najavi protesta.