Vlada Srbije donela je odluku da se zaduži za dodatnih 200 miliona evra, emisijom obveznica, piše Nova ekonomija.
Originalna emisija je, prema odluci iz juna, trebalo da bude u visini 250 miliona evra za 12-godišnje hartije od vrednosti sa kuponskom stopom od pet odsto godišnje.
Prema odluci od 4. decembra država će se sada zadužiti 450 miliona evra.
„Uprava za javni dug obavestila je da je, usled pojačanog interesovanja, pre svega domaćih profesionalnih investitora, kao i njihove potrebe da efikasno rasporede raspoloživu likvidnost i plasiraju je u dugoročne instrumente niskog rizika, izvršeno povećanje postojeće emisije dvanaestogodišnjih državnih obveznica, denominovanih u evrima. Radi obezbeđivanja dodatne likvidnosti i podrške razvoju domaćeg tržišta duga, emisija je uvećana za 200 miliona evra“, saopštila je ta uprava.
U julu je, kako je navedeno, na aukciji bilo ogromno interesovanje investitora, pa je već tada probijen plafon i umesto 150 miliona evra na samoj aukciji prodato je nešto više od 250 miliona evra, po izvršnoj stopi od 4,99 odsto.
Za 17. decembar je predviđena prodaja 100 miliona evra, reotvaranjem emisije iz jula, po kuponskoj stopi od pet odsto, ali nije isključeno da ukoliko interesovanje bude uvećano, država odlučiti da proda i više od toga, slično kao i na aukciji u julu.
„Ova aukcija dolazi u prilično specifičnim okolnostima – neizvesnost oko Naftne industrije Srbije (NIS) je izuzetno visoka, među građanima se proširila panika i pitanje kursa je posle dužeg vremena predmet običnih razgovora. Naravno, građani će i ovaj put minimalno učestvovati na ovoj aukciji, ali su svakako važan element u kreiranju opšteg ambijenta“, rekao je Nenad Gujaničić, glavni broker Momentum sekjuritiz, .
Srpski javni dug je spušten na nivoe koji su prihvatljivi i trenutno je na 43,1 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Na prvom mestu poverilaca Srbije sada se nalaze kupci upravo evro obveznica kojima se duguje 10,317 milijardi evra. Na drugom mestu su dinarske hartije od vrednosti koji „drže“ 7,23 milijarde evra javnog duga.
„Proteklih nekoliko nedelja je primetan blagi rast prinosa na državnim dužničkim hartijama na međunarodnom tržištu, ali ti prinosi su i dalje drastično niži u odnosu na kraj 2022. i 2023. godinu. Tako je prinos na uporedivu evroobveznicu, koja dospeva 2036. godine, negde oko 4,6 odsto, dok se obveznicom koja se reotvara 17. decembra takođe trguje na međubankarskom tržištu na nižem nivou u odnosu na kuponsku stopu od pet odsto“, rekao je Gujaničić.
Dodao je da, s obzirom na aktuelnu situaciju oko neizvesnosti i kursa, veruje da će biti dobra tražnja na ovoj aukciji, u denominovanoj u evrima, dok bi prinos veoma lako mogao biti ispod nivoa od 4,99 odsto koji je postignut prethodni put, krajem jula.
Učešće javnog duga u stranoj valuti na kraju oktobra 2025. godine iznosi 77,3 odsto, podaci su Uprave za javni dug.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.