Drašković: Prosečna plata od 1.000 evra je privid, vrednost joj je kao nekad 500-600 evra

Ekonomista Božo Drašković rekao je danas da prosečna plata od 1.057 evra u decembru 2025. u Srbiji nije pokazatelj stvarnog rasta životnog standarda, jer inflacija i fiksni kurs evra u značajnoj meri „pojedu“ taj nominalni prihod, preneo je portal lista Danas.

„Ovo je samo nominalni rast zarada. Kupovna moć dinarske protivvrednosti od 1.057 evra je zapravo manja nego što je bila pre nekoliko godina kada je prosečna plata iznosila 500 ili 600 evra“, rekao je Drašković.

Prosečna plata u decembru 2025. godine iznosila je, po podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), 1.057 evra (124.089 dinara), a predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u januaru 2024, prilikom predstavljanja programa „Skok u budućnost“, najavio da će prosečna plata na kraju 2025. iznositi 1.056 evra.

Prema rečima Draškovića nominalno gledano, prosečne plate u Srbiji ostvarile su znatan rast, ali suština nije u tome koliko je nominalno povećanje, već koliko građani zaista mogu da kupe tim novcem.

„Reč je o jednostavnoj manipulaciji vlasti koja želi da stvori privid da narod bolje živi kada kažu da je prosečna zarada 1.057 evra. To je samo jedan aspekt te manipulacije“, naveo je Drašković.

Po njegovim rečima drugi oblik manipulacije je fiksni kurs.

„Inflacija se meri rastom cena u dinarima, obično između tri i pet procenata godišnje. Kada se veći nominalni dohodak u dinarima podeli fiksnim kursom, stvara se privid da je kupovna moć u evrima porasla, a u stvarnosti ona ostaje na vrlo niskom nivou“, rekao je Drašković.

Dodao je da kada političari govore o prosečnoj zaradi, to skriva razlike između manjine koja zarađuje mnogo i većine sa minimalnim ili srednjim prihodima.

„Na primer, ako saberete platu od 3.000 evra i platu od 500 evra, a zatim podelite sa dva, dobijate prosečnu platu od 1.750 evra. Ipak, to ne znači da osoba koja prima 500 evra stvarno ima toliko kupovne moći, ona i dalje raspolaže samo sa 500 evra. To je još jedna podvala, čim se ne prikazuju svi aspekti zarada“, istakao je Drašković.

Naveo je da nije poznato, na primer, koliki je procenat zaposlenih sa minimalnom platom i koliko to iznosi u evrima, koliko ih ima sa srednjim ili prosečnim primanjima, i koliki je procenat onih sa najvećim dohotkom.

„Prikazivanje ovih podataka bi jasno pokazalo strukturu ekonomske i socijalne politike koja se vodi tako da bogati postaju još bogatiji, a siromašni još siromašniji“, ocenio je Drašković.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Mihail Arandarenko takođe navodi da inflacija koja je zabeležena tokom 2022, 2023. i 2024. godine svakako smanjuje vrednost prosečne plate od oko 1.000 evra.

„Inflacija je sigurno pojela jedan deo povećane prosečne plate, zato je ona i premašila 1.000 evra. Šest godina je ogroman period – niko nije mogao da predvidi ni koronu, ni rat u Ukrajini i sve mere koje su usledile. U nominalnim izrazima plata je veća, dok je u realnim verovatno tu negde (kao pre), jer je inflacija prevelika“, rekao je Arandarenko.