Poslanik Narodnog pokreta Srbije, Uroš Đokić rekao je danas da ta stranka neće glasati za Predlog zakona o zaštiti potrošača jer se u članu 22 govori o zabrani nasrtljive poslovne prakse pod čime se podrazumeva poseta potrošaču u njegovom stambenom prostoru, bez njegove prethodne saglasnosti i suprotno zahtevu da se napusti taj prostor, „što podseća na posete aktivista Srpske napredne stranke (SNS) biračima pre nedavnih lokalnih izbora“.
Đokić je, na sednici skupštine Srbije na kojoj se, između ostalih zakonskih predloga raspravlja i o Predlogu zakona o zaštiti potrošača, upitao građane Bora, Smederevske Palanke, Knjaževca i Bajine Bašte na šta ih to podseća nasrtljiva trgovačka poslovna praksa.
„Šta kažu Borani koje su okupirali ‘naprednjaci’ mesecima, šta kažu građani Bajine Bašte kada vide funkcionere iz Šapca, Loznice, Valjeva koji su danima pre izbora dolazili u domaćinstva i nudili šporete, frižidere, belu tehniku, poljoprivredne mšine, ubrzavanje operacija ili boravak u banjama. Šta kažu Bajinobaštani kojima je prećeno gubitkom posla ili kada Milan Radojičić pregovara sa privrednicima u ime SNS-a“, upitao je Đokić.
Dodao je da li „sada treba verovati vlasti da štiti potrošače od nasrtljive prakse za zakon koji usvaja posle izbora koje je dobila na takav način“.
„Vi (vlast) niste u stanju da sprovedete poštene izbore jer su vam izbori izvor moći i korupcije, a kamoli da nakon pokradenih izbora možete da predlažete zakone za koje treba da verujemo da su u interesu građana“, rekao je Đokić.
Oblici poslovne prakse koji se bez obzira na okolnosti pojedinačnog slučaja smatraju nasrtljivom poslovnom praksom jesu: stvaranje utiska kod potrošača da ne može da napusti prostorije dok ne zaključi ugovor, kao i poseta potrošaču, u njegovom stambenom prostoru, bez njegove prethodne saglasnosti ili suprotno zahtevu da ga trgovac napusti ili da se ne vrati, osim radi ostvarivanja potraživanja iz ugovora.
Nepoštenom trgovačkom praksom prema Predlogu zakona o zaštiti potrošača smatra se i višestruko obraćanje potrošaču, protivno njegovoj volji telefonom, faksom, elektronskom poštom ili drugim sredstvom elektronske komunikacije, osim radi ostvarivanja potraživanja iz ugovora.
Direktno pozivanje dece ili maloletnika putem oglasne poruke da kupe ili utiču na roditelje ili druga odrasla lica da za njih kupe proizvod koji je predmet oglašavanja, kao i zahtev potrošaču da plati, vrati ili čuva proizvod čiju isporuku nije tražio je oblik nepoštene trgovačke prakse.
Takođe i stvaranje pogrešnog utiska kod potrošača da je osvojio ili da će preduzimanjem određene radnje osvojiti nagradu ili kakvu drugu korist kada nagrada ili korist ne postoji ili ako je preduzimanje druge radnje u cilju osvajanja nagrade ili koristi uslovljeno time da potrošač plati određenu sumu novca ili pretrpi određene troškove, takođe spada u nepoštenu trgovačku poslovnu praksu.
Šta vi mislite?
Uključite se u diskusiju ili pročitajte stavove drugih čitalaca.