Đilas u Skupštini optužio vlast za korupciju i podele u Srbiji

Saopštenje koje potpisuje Dragan Đilas, predsednik Stranke slobode i pravde, prenosimo u celosti:

„RAZVILO SE CRNO VREME OPADANJA

NABUJAO ŠLJAM I RAZVRAT I POROCI

PODIGO SE TRULI ZADAH PROPADANJA

UMRLI SU SVI HEROJI I PROROCI.

PROGLEDALE SVE JAZBINE I KANALI,

NA VISOKO PODIGLI SE SUTERENI,

SVI PODMUKLI, SVI PROKLETI I SVI MALI

POSTALI SU DANAS NAŠI SUVERENI.

OD PANDURA STVORILI SMO VELIKAŠE,

DOSTOJANSTVA PODELIŠE IDIOTI,

LOPOVI NAM IZRAĐUJU BOGATAŠE,

MRAČNE DUŠE NAZVAŠE SE PATRIOTI

Ovim stihovima, velikog Disa, napisanim 1910. godine, počeo sam svoje prvo obraćanje u skupštini pre više od dve godine. Na žalost niste me čuli.

Prvi put sam tada rekao da Srbijom vlada organizovana kriminalna grupa koja ima 4 dela, 4 krila.

Političko – Srpska napredna stranka

Militantno, koga čine razni kriminalci, batinaši, huligani sa kojima sarađujete

Institucionalno, koga čine delovi tužilaštva, policije, BIE, pravosuđa, poreske uprave i raznih agencija koji vrše torturu nad neistomišljenicima i koji čuvaju kriminalce i lopove lojalne režimu.

I medijsko, koje je sastavljeno od desetina tabloida, portala i svih televizija sa nacionalnom frekvencijom koji lažu narod, veličaju predsednika i uništavaju svakoga ko se drzne da kaže svoje mišljenje.

I to niste čuli.

Rekao sam da je Srbija podeljena najstrašnije u svojoj istoriji, da se ljudi mrze, da će krenuti da se direktno sukobljavaju, da će to dovesti do žrtava… Ni to niste čuli.

Bez obzira na to što smo nazivani izdajnicima, ustašama, lopovima, ljudima koji rade za Kurtija predlagali smo zakone, nudili ideje koje bi pomogle da Srbija bude drugačija. Sve ste ih odbili.

Predložili smo zakon o specijalnom tužiocu za korupciju visokih funkcionera sa tužilačkom policijom. Odbili ste.

Zakon o poreklu imovine da se proveri imovina svakoga. Odbili ste.

Zakon o obrazovanju, da svaki nastavnik bude primljen za stalno. Odbili ste.

Predložili zakon koji bi smanjio broj kladionica i kockarnica. Odbili ste.

Predložili niz zakona iz oblasti pravosuđa i set zakona da bi se zaista prihvatile preporuke ODIHR-a i dobili fer izbori. Odbili ste.

Predložili zakon o Alimentacionom fondu. Odbijali ste, pa na kraju usvojili neki svoj koji nije doneo skoro ništa. Isto ste uradili i za Zakon roditelj-negovatelj.

Svaku našu diskusiju ste koristili za napade i vređanja.

Predložimo zakon o preuzimanju upravljanja NIS-om optužite nas da mrzimo Ruse.

Kažemo da treba zabraniti da se izvozi ruda iz Srbije, jer Zi Jin godišnje izvozi rudu vrednu 1,2 milijarde evra – optužite nas da smo protiv Kineza.

Kažemo da je koncesija za aerodrom pogrešna. Damo podatke da je od 2019., kada ste ga tajnim ugovorom dali francuskom Vansiju, broj putnika na beogradskom aerodromu porastao sa 5,6 na 8,9 miliona, a na aerodromu u Tirani sa 2,9 na 11,6 miliona putnika. Da je danas posle osam godina upravljanja od strane Vansija Tirana veća od Beograda po broju putnika. Optužite nas da smo protiv saradnje sa Francuskom.

I laži, laži laži. Lažete narod da je srpski BDP u 2025. došao do skoro 90 milijardi evra, iako je to nominalni, inflatorni BDP. Pravi je oko 60. U odnosu na taj pravi, po BDP-u po glavi stanovnika, mi smo u rangu dve najsiromašnije zemlje u Evropi – Makedonije i Bosne,a dug je prešao 70% BDP-a. Nebitno, govorite da nam ide bolje nego ikad u istoriji.

I tako četrnaest godina. Četrnaest godina Aleksandar Vučić vlada Srbijom. Vaš tvorac koga biste vi najradije proglasili za doživotnog predsednika, hvali se da je za Srbiju važniji i od Cara Dušana, ali će njegovo ime biti upisano najcrnjim slovima u istoriji Srbije. Posebno kada jednog dana sve bude otkriveno i kada se bude saznalo šta ste sve radili u ovih četrnaest godina. Jer postoji Srbija koju Aleksandar Vučić pokazuje na televiziji. I postoji stvarna Srbija u kojoj ljudi žive.

Zato, da bi se spasila Srbija, Aleksandar Vučić i njegov režim moraju da odu! I za to je potreban jedinstven front svih ljudi koji znaju da se mora braniti svaki glas i znaju šta se radi dan posle.

Sve loše što ste uradili ovoj zemlji mogao bih da nabrajam satima. Ali možda je najgore ono što ste uradili ljudima. Ovaj narod, slobodarski narod koji je u najvećim nevoljama umeo da bude zajedno, vi ste podelili do krajnjih granica. Hranili ste ljude mržnjom 24 sata dnevno, više od 5.000 dana, gotovo deceniju i po. Čitave generacije su odrasle gledajući kako se komšije, kolege, prijatelji, pa i članovi iste porodice dele oko toga ko je „izdajnik“, a ko „patriota“. Ne zato što su se sami tako podelili, nego zato što im je neko svaki dan, godinama, govorio koga treba da mrze. Okrenuli ste ljude jedne protiv drugih i ostavili mržnju među nama.

Napravili ste lažnu stvarnost. I dok ste tu lažnu sliku održavali u životu, prava Srbija je tonula. Ne u jednu krizu, nego u potpuni raspad institucija, poverenja i pristojnosti koji jedno društvo drže na okupu. Obećavali ste svašta. I svaki put kada obećanje nije ispunjeno niste rekli: pogrešili smo, niste se izvinili. Napravili ste novo obećanje. Svojim tajkunima dali ste poslove sa nekoliko stotina miliona evra više, i nikom ništa. Krali ste kao da sutra ne postoji. A napali ste svakoga ko vam kaže: ljudi, pa vi lažete.

Posejali ste seme zla. Ono staro radikalsko seme koje je nekad širilo mržnju prema narodima u regionu, a sada to radi među sopstvenim narodom. I ono buja.

To je najveća šteta koju ste naneli Srbiji. Jer javni dug može da se otplati, doduše verovatno će i naši čukununuci da vraćaju vaše dugove. Ali dete koje je stasavalo verujući da je mržnja normalno stanje jedne zemlje — to društvo ćemo dugo popravljati.

Iza vas ostaje četrnaest godina afera. Toliko ih je bilo da se više ne zna koja je strašnija.

Pokušali ste da nas ubedite da je normalno da nema tendera za javne nabavke, da se ugovori kriju, da ne znamo ni koliko ste šta preplatili Kinezima, dali Arapima… Na sve to ste napravili atmosferu da ste nova kasta. Da je normalno da se ljudi bliski vlasti preko noći obogate, da njihova deca putuju i imaju garderobu kakvu nemaju američki milijarderi. Napravili ste svoju elitu. Elitu skupih automobila, satova, vila, restorana i privilegija, pred očima ljudi kojima pričate o zlatnom dobu dok jedva sastavljaju kraj s krajem.

Najgore od svega je što svako ko postavi pitanje postane neprijatelj. Bilo da je novinar, bilo da je, recimo, Marinika Tepić, koja je otkrila najstrašnije naprednjačke afere koje su se dokazale i tako što su ušle u EU rezolucije, ali ne — odmah je Rumunka, iako je sedam generacija njene porodice u Srbiji. Sram vas bilo što i posle toliko godina brojite krvna zrnca.

Ubedili ste sebe da je normalno da jedan čovek priča o svemu. O istragama, presudama, televizijama, fudbalu, cenama, investicijama. Da on kaže ko je pošten, a ko lopov, ko je patriota, a ko izdajnik, ko treba da bude uhapšen, a ko zaštićen.

I tako ste Srbiju zaustavili na njenom najvažnijem putu. Ne samo ka Evropskoj uniji nego ka tome da ikada postane normalno, moderno evropsko društvo. Društvo u kojem se poštuju znanje, rad, pristojnost, zakon i drugačije mišljenje. U kojem čovek ne mora da zna nekoga da bi dobio ono što mu pripada.

Postavljali ste najgore ljude na najodgovornija mesta. Elektroprivredom Srbije, sistemom od kojeg zavisi svaka kuća u ovoj zemlji, upravljali su ljudi bez znanja o energetici. Isti model ste napravili svuda. Vlasnici pečenjara, ljudi bez škole i znanja postajali su ljudi koji upravljaju ogromnim državnim sistemima. To ste napravili od države. Reč sramota je prestala da postoji.

A onda ste počeli da tučete ljude.. građane, studente, srednjoškolce, profesore koji su pokušavali da ih zaštite. Ljude koji nisu tražili revoluciju. Tražili su da neko odgovara za šesnaest izgubljenih života u Novom Sadu. Umesto odgovora dobili su pendreke, hapšenja, polomljene vilice, pritiske i kampanju protiv njih. I posle svega toga kažete da ste vi Srbija. I to ujedinjena. Vi? Vi ste ujedinjeni jedino u mržnji i lopovluku.

Aleksandar Vučić nije Srbija. SNS nije Srbija. Nijedna stranka nije Srbija. Srbija pripada ljudima koji u njoj žive. I nijedan predsednik više nikada ne sme građanima da kaže: „Ja sam vam sve dao.“ Šta si ti dao? Nisi dao ništa svoje. Sve to su napravili građani Srbije svojim radom, a ne ti.

I zato, kada izbori budu raspisani, nećemo odlučivati samo ko će sledeći voditi Srbiju. Odlučivaćemo da li ćemo promeniti jednog čoveka ili sistem koji je omogućio da jedan čovek postane država.

Stranka slobode i pravde je napravila plan šta posle. Ne obećavamo zemlju bez problema. Obećavamo narodu nešto mnogo skromnije, a danas, nažalost, mnogo potrebnije: normalnu državu. Državu u kojoj se posao dobija po znanju, a ne po članskoj karti. Državu u kojoj dete može da odraste, a da ne mora da bira stranu. Državu u kojoj, kada nešto ne radi neko za to odgovara.

Rekli smo šta se radi prva 24 sata posle promene vlasti, šta u sedam, šta u 30, šta u sto dana. Garantovali da ćemo to ispuniti onim što je u životu svako od nas uradio. I Marinika, i Borko, i Tanja, Mila, i Jelene, i Branko, i Peđa i Dule, i Dalibor i Valentina, i Vuk i Goran, i Mića i Srđan, i Ana i Danijel, i Vladimiri, i Milan i Robert i Janko i Nataša i Danijela i svi ostali koji su danas deo SSP-a. Jer Srbiji nisu potrebni ljudi koji mogu da pričaju o svemu i svačemu. Potrebni su ljudi koji znaju kako problem da se reši.

Mi znamo kako da se iskoreni korupcija, da se pohapse kriminalci, da se raspusti BIA i rasformira RTS, kako da plate lekara budu 400.000, nastavnika 250.000, medicinskog osoblja 200.000, znamo kako da smanjimo broj kladionica i kockarnica, da tužilaštvo biti samostalno, pravosuđe nezavisno, da domaća privreda bude podržana, a strani investitori koji donose nove tehnologije poštovani, znamo kako da se deci obezbede besplatni udžbenici i besplatan obrok u školi…. Znamo kako da Srbija postane normalna država koja će za 4 godine biti spremna da postane članica Evropske unije.

Ova vlast će biti pobeđena na izborima. A posle toga će vas čekati ono što ste četrnaest godina uništavali — institucije. Tužilaštvo, policija, specijalni tužioci i sudovi. Oni će utvrđivati ko je šta radio, ko se nezakonito bogatio, ko je zloupotrebljavao državu i ko za to mora da odgovara.

Naš posao nije samo da smenimo Aleksandra Vučića. Naš posao je da napravimo zemlju u kojoj posle njega neće biti moguć novi Vučić koji bi kao sadašnji sprovodio Šešeljevu politiku. Srbiju u kojoj se ljudi neće mrzeti, deliti, u kojoj će pristojnost i istina biti vrednosti, a ne mane.

Bez obzira na sve, većina ljudi u Srbiju takvu Srbiju želi. I Srbija će, kada vi uskoro odete, takva zemlja i biti.“