Đedović Handanović: „U slučaju potrebe, rezerve nafte bi stavili na tržište uz pomoć MOL-a, OMV-a i Eko Helenika“

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je danas da bi Srbija, u slučaju potrebe da na tržište stavi svoje obavezne rezerve naftnih derivata, imala pomoć i mađarskog MOL-a, kao i drugih naftnih kompanija, pre svega OMV-a i Eko Helenika.

„Sa svim tim kompanijama sam razgovarala početkom ove nedelje. Nastaviću to da radim da, ukoliko bude bilo potrebe, one na tržište stave i određeni deo naših obaveznih rezervi“, kazala je Đedović Handanović nakon sastanka u Beogradu sa ministrom spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peterom Sijartom.

Ona je navela da je sa Sijartom razgovarala o tome da MOL bude još aktivniji učesnik na srpskom tržištu derivata, nakon što su NIS-u uvedene sankcije SAD zbog ruskog udela u toj kompaniji.

„Već u toku ove godine određeni koroprativni klijenti prelazili na druge snabdevače, uključujući i MOL, pa je mađarska kompanija povećala i svoj tržišni udeo i uvoz. Njihov udeo na našem tržištu derivata ove godine je povećan na 11,2 odsto, a uvoz je povećan dva puta“, kazala je Đedović Handanović.

Ona je navela da je Sijarto obavestio o dodatnim mogućnostima povećanja uvoza od strane MOL-a ako to bude bilo neophodno.

„Mi ćemo dodatno ubrzati potrebne administrativne i logističke procedure da bi osigurali da uvoz naftnih derivata može da se uveća, uključujući i MOL“, rekla je ministarka.

Đedović Handanović je navela da su nastavljeni i razgovori u vezi sa izgradnjom naftovoda koji bi spojio Srbiju i Mađarsku i kostatovano da je bitno da se taj projekat nastavi i da njegova realizacija ne bude ugrožena ubog situacije sa NIS-om.

„Projekti poput novpog naftovoda su strateški, nisu kratkoročni, tiče se narednih 30 ili 40 godina. Bitno je da realizacija bude brža. Radi se o 113 kilometara dugom naftovodu na teritoriji Srbije, a vrednost projekta je procenjena na nekih oko 160 miliona evra“, kazala je ona.

Podsetila je da je završeno sve po pitanju studije izvodljivosti, idejnog projekta, prostornog plana, a čekaju se lokacijski uslovi koji će, kako je dodala, biti brzo završeni.

„Mi ćemo biti u potpunosti spremni da ktrenemo u izgradnju naftovoda već početkom naredne godine, kazala je ministarka i navela da je zamolila mađarskog kolegu da se pripreme inteziviraju i sa njihove strane“, rekla je ministarka.

Dodala je da je sa Sijartom razgovarala i o saradnji o gasnom sektoru.

„Trenutno držimo 187 miliona metara kubnih gasa u Mađarskoj. To su dodatne količine koje će nam pomoći i ove zimske sezone u vezi snabdevanja srpskog tržišta. Razgovarali smo i o mogućnostima aktiviranja severnog koridora, ukoliko za to bude bilo potrebe“, rekla je ona.

Đedović Handanović je podsetila da je Srbija počela izgradnju novih skladišta gasa u Banatskom Dvoru, koja će duplirati domaće kapacitete kako bi Srbija bila sigurnija u narednim zimskim sezonama, kada se projekta završi krajem 2026. ili početkom 2027. godine.

Dodala je da već postoji sardanja Srbijagasa i mađarske kompanija koja je važna zbog diversifikacije i nalaženja novih izvora energenata.

„Mi već imamo mađarsku kompaniju koja je u konzorcijumu sa Srbijagasom u na ovdašnjem tržištu, a to ćemo uraditi i u Mašarskoj gde će Srbijagas nastupati na tamošnjem teržištu, zajedno sa mađarskim partnerom“, kazala je ministarka.

Ona je zahvalila Mađarskoj i Sijartu na pomoći.

Podsetila je da je, svaki put kad bi NIS dobijao licence za produžetak rada, prethodno Vlada Srbije slala pisma administracija SAD kao podršku NIS-u, a to je radila i Vlada Mađarske, uviđajući, kako je dodala, da ukoliko bi došlo do poremećaja snabdevanja derivatima na srpskom tržištu, to možda imalo posledice i na ceo region.

„Srbija je znala i znaće da ceni i pamti susede koji stoje na raspolaganju da nam pomognu u izazovnim momentima, a mi smo spremni da nastavimo uspešnu saradnju u energetskom sektoru sa svim mađarskim kompanijama“, rekla je Đedović Handanović.