Desetine hiljada ljudi oplakuju kralja Haralda V u Oslu

Desetine hiljada ožalošćenih građana dans odaju počast norveškom kralju Haraldu V polažući cveće i kartice s porukama saučešća ispred Kraljevske palate u Oslu, dan pošto je umro u 89. godini.

More šarenog cveća prekrilo je Slotsplasen, trg ispred Palate, dok prolazi stalni tok ljudi. Baštovan Palate uklonio je bukete s dela staza da bi se moglo prolaziti. Radnici Palate takođe su sakupili pokisle kartice i suše ih da bi se sačuvale.

Širom zemlje, crkve i gradske kuće su se otvorene bi ljudi mogli da i tu pale sveće i zapišu svoje misli o kralju u knjige saučešća.

Kovčeg je donet u Kraljevsku palatu u petak uveče iz Nacionalne bolnice u Oslu gde je Harald umro.

Posle njegiove smrti  njegov 53-godišnji sin, prestolonaslednik Hokon, postao je kralj Hokon VIII.

Hokon je istakao moto svoje vladavine „Sve za Norvešku“ koji datira još od njegovog pradede. Njegova supruga je postala kraljica Mete-Marit, dok je njegovo najstarije dete, Ingrid Aleksandra, postala krunska princeza i prestolonaslednica.

Hokon je dobro upoznat sa svojim kraljevskim obavezama. Kako je njegov otac stario, a zdravlje mu se pogoršavalo poslednjih godina, u nekoliko navrata je preuzimao ulogu regenta.

Novi kralj treba da primi u audijenciju predsednika Parlamenta, predsednika Vrhovnog suda i predsedavajućeg biskupa Norveške luteranske crkve, a očekuje se da će prisustvovati i prestolonaslednica Ingrid Aleksandra.

Očekuje se da će se Hokon održati prvi govor narodu Norveške kao kralj.

Njegovi prvi zadaci su jačanje podrške monarhiji zbog spornih kontakata njegove supruge sa pokojnim američkim seksualnim prestupnikom i finansijerom Džefrijem Epštajnom i zbog presude njegovom pastorku zbog silovanja.

Datum sahrane nije objavljen, a Norveška je u žalosti i ima vesto o tome da građani odlažu venčanja i krštenja dok ne prođe period žalosti.

Norveška monarhija ima stare korene, a poreklo vuče od kralja Haralda Lepšeg u Devetom veku. Kada je Norveška povratila nezavisnost od Švedske 1905. godine, tri četvrtine glasača je na plebiscitu odobrilo obnavljanje monarhije. Danas je njena uloga uglavnom simbolična jer je vlast u Parlamentu, ali kraljevska porodica predvodi proslave i ima ulogu u promociji svoje bogate zemlje širom sveta.