Desetine aviona u Evropi bile meta lažnih pretnji bombama, mnoga pitanja bez odgovora

Lažne dojave o bombama nisu retka pojava, ali je neobično da ih bude toliko mnogo u tako kratkom roku. Nisu nađeni nikakvi sumnjivi predmeti, a niko nije ni povređen. Ipak, ove pretnje su izazvale zabrinutost, budući da su usledile posle niza drugih incidenata u Evropi, uključujući napade na rashladne sisteme u supermarketima i pojavu dronova.

Mnoga pitanja ostaju bez odgovora: nije poznato da li su pretnje međusobno povezane, ko ih je uputio, niti šta su time želeli da postignu. Stručnjaci za bezbednost sastaće se sledeće nedelje u Briselu da bi razgovarali o merama za suzbijanje ovakvih uzbuna.

Zbog lažnih dojava avioni su pretresani i preusmeravani na druge aerodrome, a u pojedinim slučajevima došlo je i do prinudnih sletanja, pa čak i pratnje vojnih aviona.

Ipak, evropske vlasti zadužene za vazdušni saobraćaj ocenjuju da su ove pretnje prouzrokovale minimalne poremećaje u avijaciji.

Pored toga, bezbednosne pretnje u petak su primile i tri medijske kuće: javni servis Irske RTE, britanski „Skaj“ (Sky) i privatna televizija Bugarske „Nova TV“ (NOVA TV), što bi moglo da znači da se ova opasnost širi i izvan vazdušnog saobraćaja.

U subotu je italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani izjavio da su njegovi lični podaci objavljeni na „dark vebu“ (skrivenom, šifrovanom delu interneta), te da je izložen „pretnjama i zastrašivanju“.

Italijanska premijerka Đorđa Meloni za ovo curenje podataka okrivila je proruske hakere.

Tajani, koji je ujedno i potpredsednik italijanske vlade, nije precizirao o kakvim je podacima reč, ali je napomenuo da sajber-pretnje i dalje traju. Nije naveo ko je izveo sajber-napad, ali je indikativno to što je ponovio da italijanska vlada pruža podršku Ukrajini.

Za sada ostaje nejasno ko stoji iza pretnji upućenih avio-kompanijama. Do toga dolazi u vreme pojačanih geopolitičkih tenzija, uz upozorenja nadležnih organa da Rusija možda jača takozvane hibridne pretnje u Evropi – spoj prikrivenih i indirektnih napada, pripisivanih Moskvi, a čiji je cilj destabilizacija evropskih zemalja.

Nadležni organi nisu pripisali pretnje nijednoj grupi niti državnom akteru, a nisu nađeni ni dokazi koji bi ove lažne dojave povezali s nekom vladom.

U imejlu s pretnjom, koji je u četvrtak stigao na adresu aerodromskih vlasti u Rimu, a u koji je uvid imala agencija Asošiejted pres (AP), navodi se da potiče od grupe koja sebe opisuje kao antifeminističku i tvrdi da joj je meta „feministički režim“.

Još jedan evropski aerodrom primio je pretnju sličnog sadržaja, ali nije jasno da li ona potiče od istog pošiljaoca.

Holandska vojna policija (Marechaussee) privela je u četvrtak uveče na aerodromu Shiphol u Amsterdamu jednog čoveka zbog pretnje avionu koji je trebalo da krene za Prag, izjavio je danas portparol te službe Doron Valin.

Nije jasno da li je ova pretnja povezana s drugim nedavnim lažnim dojavama. Valin je naveo da se vojna policija redovno suočava s lažnim pretnjama bombama. Avion je kasnije te večeri poleteo za Prag, a privedeni čovek je pušten.

Metju Bori iz kompanije „Osprej flajt solušns“ (Osprey Flight Solutions), koja savetuje avio-kompanije o bezbednosnim pretnjama, izneo je nekoliko hipoteza o ovim incidentima – od scenarija u kojem jedna pretnja podstiče druge (tzv. „kopiket“ incidenti), preko pojedinca ili grupe koji stoje iza više pretnji, pa sve do operacija „hibridnog ratovanja“ koje sprovode državni akteri ili njihovi saveznici.

Činjenica da su incidenti koncentrisani u Evropi sugeriše da bi „u igru mogla biti umešana Rusija“, kaže Bori, suosnivač kompanije i njen glavni obaveštajni analitičar. „Ipak, moramo imati na umu da je iransko hibridno ratovanje takođe prilično aktivno u pojedinim delovima Evrope.“

Ipak, „nema razloga za uznemirenost putnika“, rekao je Bori, ističući da državne vlasti imaju „koordinisane mehanizme reagovanja“, koji u određenim situacijama uključuju i angažovanje borbenih aviona NATO-a da bi pratili ugrožene letelice.

Džejkob Fank Kirkegard, viši saradnik u briselskom istraživačkom centru „Brojgel“ (Bruegel), ocenio je da ove pretnje predstavljaju svojevrstan „test izdržljivosti“ za evropske vlade i aerodromske službe, proveravajući kako one reaguju i da li je njihovo delovanje međusobno usklađeno.

Čini se da je cilj ovih pretnji „stvaranje haosa i neizvesnosti u pogledu pouzdanosti vazdušnog saobraćaja širom Evrope“, što bi moglo imati „lančane posledice“ poput ekonomske štete i troškova vezanih za inspekciju, istragu i čišćenje vazduhoplova.