Delez tužio Srbiju međunarodnom sudu zbog Uredbe o maržama

Kompanija „Ahold Delhaize“ (Delez), koja je vlasnik brojnih maloprodajnih radnji u Srbiji i svetu, zatražila je arbitražu pred međunarodnim sudom u Vašingtonu (ICSID, Center for Settlements of Investments Disputes) zbog nametnutih marži u Srbiji, prenela je Nova.rs. 

Ovu informaciju najpre je objavio nemački Frankfurter algemajne cajtung (FAZ).

Kako je navedeno u nemačkom dnevniku, kompanija je provela mesece u pregovorima sa vlastima u Srbiji kako bi se našlo zajedničko rešenje, ali bez uspeha.

Rešenje Vlade Srbije po toj uredbi, kako je navedeno u tekstu, stavilo je podružnicu „Delez Srbija“ u situaciju da posluje sa gubicima, odmah nakon usvajanja tog dokumenta.

U tekstu se navodi da je „Ahold Delez“ najpoznatiji na svom domaćem tržištu po lancu supermarketa Albert Hajn, te da se Srbija smatra značajnim tržištem, iako učestvuje sa manje od pet procenata u evropskoj prodaji te kompanije. 

Kompanija pred sudom osporava propis usvojen prošlog septembra, kada je Vlada Srbije ograničila marže u 23 kategorije proizvoda na početni period od šest meseci.

Navedeno je da su veliki trgovinski lanci pogođeni uredbom koja se odnosi na više od tri četvrtine asortimana proizvoda, što čini više od četiri petine njihovih prihoda. 

Kako je istaknuto, bez ovih ograničenja marži, trgovci na malo su poslovali sa neto prihodima od samo dva do četiri i po procenta.

U tekstu Frankfurter algemajne cajtunga navodi se i da je „Ahold Delez“ navodno zatvorio 25 prodavnica u Srbiji od septembra. 

Pišu i da „Delez Srbija“ posluje već 25 godina i da sada ima 547 prodavnica sa više od 11.000 zaposlenih.

Navedeno je da kao strani investitor u Srbiji „Ahold Delez“ može da ostvari svoj zahtev za nadoknadu štete ne samo kroz potencijalnu tužbu pred srpskim nacionalnim sudom, već i putem međunarodne arbitraže. 

Osnova za takve zahteve su bilateralni investicioni ugovori ili drugi međunarodni sporazumi. 

Podseća se da je takav sporazum postojao između Holandije i bivše Jugoslavije. 

Nakon raspada multietničke države, sporazum je ponovo ispregovaran između Srbije i Holandije i stupio je na snagu 2004. godine. 

Podseća se da pored toga postoji i sporazum između zemalja članica EU i Beograda, koji je na snazi od 2013. godine.