Delegacija evroposlanika, koja će sledeće sedmice posetiti Beograd, razgovaraće sa različitim društvenim akterima o aktivnostima u procesu pristupanja Evropskoj uniji, fokusirajući se na oblasti i teme istaknute u dve prošlogodišnje rezolucije Evropskog parlamenta (EP) o Srbiji.
Devet članova delegacije Odbora EP za spoljne poslove (AFET) razgovaraće 23. januara u Beogradu sa predstavnicima Vlade Srbije i parlamentarnih stranaka o dodatnim reformama potrebnim za unapređenje procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji (EU), saopštio je Evropski parlament.
Članovi delegacije, koju će predvoditi portugalska evroposlanica Marta Temido, odvojeno će razgovarati i sa predstavnicima medija, organizacija civilnog društva, istraživačkih centara, akademske zajednice i studenata.
Na sastancima će, kako se navodi, pokrenuti pitanja istaknuta u Rezoluciji EP od 7. maja 2025. o izveštajima Evropske komisije o Srbiji za 2023. i 2024. godinu, i u Rezoluciji EP od 22. oktobra 2025. o polarizaciji i povećanoj represiji u Srbiji, godinu dana posle tragedije u Novom Sadu – smrti 16 osoba usled pada nadstrešnice.
Prema saznanjima agencije Beta, evroposlanici će u Skupštini Srbije imati odvojene sastanke sa poslanicima vladajućih i svih opozicionih stranaka i poseban sastanak sa predstavnicima pet proevropskih stranaka koje su 25. decembra postigle dogovor o koordinaciji aktivnosti prema EU (Stranka slobode i pravde, Narodni pokret Srbije, Zeleno-levi front, Pokret slobodnih građana i Srbija centar).
U delegaciji AFET tri člana će imati konzervativna Evropska narodna partija (EPP), najveća grupa u EP, dva člana će imati Socijalisti i demokrate, a po jednog Zeleni, liberalna grupa Obnovimo Evropu, desna grupa Evropski konzervativci i reformisti, i krajnje desna grupa Evropa suverenih nacija.
Članovi delegacije iz EPP biće Rajnhold Lopatka (Reinhold) iz Austrije, Davor Ivo Štir (Stier) iz Hrvatske i Rasa Juknjavičenje (Juknevičiene) iz Litvanije. Socijaliste i demokrate će predstavljati šefica delegacije Marta Temido i izvestilac EP za Srbiju Tonino Picula iz Hrvatske.
U ime Zelenih u delegaciji će biti Vladimir Prebilič iz Slovenije, grupu Obnovimo Evropu predstavljaće Helmut Brandšteter (Brandstätter) iz Austrije, Evropske konzervativce i reformiste Šerban-Dimitrie Sturza (Serban-Dimitrie Sturdza) iz Rumunije, a Evropu suverenih nacija Petr Bistron (Bystron) iz Nemačke.
Mandat delegacije AFET proističe iz Rezolucije Evropskog parlamenta od 22. oktobra 2025. godine, u kojoj piše da evroposlanici podržavaju slanje misije za utvrđivanje činjenica u Srbiju.
Tom Rezolucijom, u kojoj piše da treba šire ispitati u kojoj meri je korupcija dovela do snižavanja bezbednosnih standarda i doprinela novosadskoj tragediji, evroposlanici su podržali pravo studenata i građana Srbije na mirne proteste i najoštrije su osudili talas nasilja koje je sponzorisala država, zastrašivanja i neselektivnog hapšenja. Ocenili su da je rukovodstvo Srbije politički odgovorno za eskalaciju represije, normalizaciju nasilja i slabljenje demokratskih institucija u zemlji.
U Rezoluciji se, između ostalog, poziva Evropska komisija da pokrene inicijativu za uvođenje ciljanih pojedinačnih sankcija odgovornima za teško kršenje zakona i ljudskih prava, osuđuju se proizvoljna i politički motivisana upotreba predsedničkih pomilovanja osoba gonjenih zbog nasilja nad studentima, kao i uspostavljanje nelegalnog provladinog šatorskog kampa ispred predsedništva Srbije, takozvanog „Ćacilenda“.
Vlasti Srbije se pozivaju da obezbede slobodu medija, a visoki zvaničnici da prestanu sa zapaljivom retorikom koja podstiče neprijateljstvo ili nasilje. U tekstu se sa zabrinutošću primećuje da vlada po svemu sudeći pregovara sa vlasnicima kompanije Junajted medija kako bi oslabila nezavisne medije u njenom sastavu i upozorava da to predstavlja ozbiljan napad na već ugroženi medijski pluralizam u Srbiji.
U ranijoj Rezoluciji EP, od 7. maja, piše da Srbija, uprkos određenom napretku, i dalje mora da prevaziđe značajne prepreke na putu ka EU – pre svega da unapredi unutrašnji politički dijalog, da sprovede reforme u oblasti vladavine prava i borbe protiv korupcije, da postigne sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa sa Kosovom i da se potpuno uskladi sa spoljnom politikom Unije.
Evroposlanici su u tom dokumentu izrazili duboku zabrinutost zbog sistemskih problema na koje su ukazali studentski i drugi protesti u Srbiji, uključujući pitanja građanskih sloboda, podele vlasti, korupcije, zaštite životne sredine, institucionalne i finansijske transparentnosti, posebno u vezi sa infrastrukturnim projektima, i odgovornosti.
Evroposlanici će u Beogradu biti od 22. do 24. januara, a na kraju posete će održati konferenciju za medije. Očekuje se da posle posete sačine izveštaj, čije domete je teško proceniti u ovom trenutku.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.