Data-centri i veštačka inteliigencija veliki No-no! za političare u SAD, ali ne i za Trampa

Predsednik SAD Donald Tramp je na sastanku s liderima kriptovaluta u Beloj kući ove nedelje izjavio nešto što američki političari „ne bi ni štapom dodirnuli, ni sa tri metra“.

„Kad bih bio gradonačelnik ili guverner neke države, i imao priliku da izgradim veliku fabriku, to bi bila fabrika veštačke inteligencije ili data-centar“, rekao je Tramp i nastavio: „Apsolutno bih to želeo jer je broj radnih mesta ogromana, a ui plaćeni novac, porezi…“.

To međutim nije vrsta poruke koju bilo ko koristi pred novembrasku izbornu trku u SAD.

Jagma za izgradnjom data-centara za sakupljanje podatke koji pokreću veštačku inteligenciju i „računarstvo u oblaku“, zastala je usred frustracije birača koji ne žele da žive u blizini tih ogromnih objekata.

Čak su i Trampovi Republikanci u Senatu, gornjem domu Kongresa (parlamenta) SAD upozorili da bi ih uspeha na izborima mogao koštati gnev javnosti ako se budu zalagali za data-centre, od kojih su neki toliki da sportski stadioni u poređenju s njima izgledaju minijaturno, i troše više struje i vode od nekih gradova.

Protivljene tim centrima se proteže kroz ceo politički spektar zbog strahova da će ti giganti povećati i račune građana za struju, iscrpeti bunare, stvoriti veliko zagađenje vazduha i buku i zauvek promeniti karakter naselja pored kojih su – sve dok dobijaju unosne poreske olakšice od država koje se takmiče da posluju baš u njima.

Tramp je predstavio data-centre kao neophodnu komponentu glavnog nacionalnog i ekonomskog i bezbednosnog prioriteta: Pobede u trci veštačke inteligencije nad Kinom. Međutim, on je takođe priznao zabrinutost zbog rastućih računa za struju, ranije rekavši da je „jedino fer“ da kompanije snose svoje troškove.

Ove nedelje je takođe sugerisao da data-centrima treba „malo pomoći u odnosima s javnošću“. Poslednjih meseci, naveo je tehnološke gigante da potpišu dobrovoljnu obavezu da će zaštititi američke potrošače od viših računa za komunalne usluge zbog postojanja data-centara, čak i dok se zalaže za pojednostavljivanje procesa za kompanije i komunalna preduzeća da grade sopstvene elektrane.

Ali izgradnja elektrana se ne dešava preko noći, a neposredna politička realnost za kandidate širom zemlje je daleko drugačija.

„To je još jedna dimenzija u kojoj Bela kuća kao da je gluva, a u najgorem ravnodušno prema interesima drugih republikanskih kandidata“, rekao je Džejms Henson, direktor Teksaškog političkog projekta na Univerzitetu Teksasa u Ostinu, nestranačke istraživačke organizacije.

Kandidati širom SAD, od Nevade do Pensilvanije, i republikanski i demokratski, koriste data-centre kao oružje protiv svojih protivnika tvrdeći da ih oni hoće, a kandidati koji su na udaru potom pokušavaju da se distanciraju od njih.

U Ohaju, žarištu data-centara gde je tesna trk za guvernera i Senat Kongresa SAD, Nacionalni republikanski senatorski komitet upozorio je u memorandumu u utorak da je senator Džon Hasted podložan gubitku mesta zbog zalaganja za – data-centre.

Demokratski kandidat Šerod Braun ima napadačke reklame protiv Hasteda u kojima ga naziva „licem data-centara u Ohaju“ dok građani prikupljaju potpise za državni referendum o zabrani njihove izgradnje.

U memorandumu republikanaca se aludira da bi birači mogli da se suprotstave demokratskim kandidatima koji žele da potpuno zaustave izgradnju data-centara u korist republikanskog kandidata koji želi da se ti centri grade samo ako naselje to odobri na lokalnom glasanju i ako kompanija sama plati struju, vodu i druge komunalne usluge.

Većina registrovanih birača protivi se izgradnji data-centara u svom području, po anketi Foks njuza iz jula.

Ipak,  kako se novembar približava ovo pitanje zaostaje za drugim brigama birača, kao što je skupoća. Anketa Kvinipijaka sprovedena u junu pitala je birače koja su pitanja važna pri odlučivanju za koga da glasaju na izborima za Predstavnički dom Kongresa SAD, a oko 40% je pomenulo data-centre za potrebe veštačke inteligencije.

U Nevadi, demokrata Aron Ford je brzo povezao Trampovu izjavu sa republikanskim guvernerom Džoom Lombardom, rekavši da su „u korak sa data-centrima“, kao „najveći navijači“ koji „samo brinu o tome da udovolje svojim ‘prijateljima milijarderima’ dok stanovnici Nevade plaćaju cenu“.

Ford je ove nedelje predstavio političku platformu u kojoj je rekao da će zaustaviti nove državne poreske olakšice za data-centre – procenio ih je trenutno na 200 miliona dolara – i revidirati postojeće projekte da bi se osiguralo da ispunjavaju obećanja. Takođe je rekao da će osigurati da data-centri plaćaju svoje potrebe za električnom energijom, da ne iscrpljuju zalihe vode u Nevadi i da će pomoći lokalnim samoupravama da pregovaraju o jakim sporazumima o beneficijama sa investitorima u te centre.

Guverner Teksasa Greg Abot, koji je prošlog novembra proslavio Guglovu najavu investicije od 40 milijardi dolara tamo pozivajući da njegova država bude „epicentar razvoja veštačke inteligencije“, pod napadom je njegove demokratske izazivačice, Đine Hinohose, zbog njegovog nastojanja da razvije data-centre.

Abot je od tada promenio kurs obećavajući strože mere, kao što je ukidanje izuzeća od poreza na promet države i obustavljanje projekata radi preispitivanja potrošnje energije u data-centrima.

Tramp je kritikovao ovu promenu, rekavši u jednom nedavnom intervjuu: „Mislim da je to greška“.

Na pitanje o Trampovoj podršci data-centrima, Abotov kabinet je rekao da je guvernerov „glavni prioritet zaštita bezbednosti i kvaliteta života Teksašana i osiguranje integriteta naše elektroenergetske mreže i vodosnabdevanja“.

Dok Tramp prihvata data-centre, čak i neki od njegovih saveznika ih koriste za političke napade. Američki poslanik Tom Tifani, koji se kandiduje za guvernera Viskonsina, objavio je ove nedelje TV reklamu u kojoj svog demokratskog protivnika naziva „Dejvid Krouli iz data-centra“, uz snimak Kroulija koji kaže da Viskonsin može postati „čvorište veštačke inteligencije i podataka ne samo za celu zemlju, već i za ceo svet“.

Krouli je rekao da lokalne zajednice moraju imati pravo veta, a istovremeno je nazvao data-centre delom moderne ekonomije koji bi mogao doneti značajne ekonomske koristi državi.

Tifani, koga je Tramp podržao, takođe je govorio pozitivne stvari o data-centrima. U januaru je u jednom intervjuu nazvao te centre „uzbudljivom novom tehnologijom“, a pre toga glasao je za dvostranački zakon SPEED Act koji treba da ubrza izgradnju novih projekata infrastrukture veštačke inteligencije poput data-centara, ali nije usvojen u Senatu.

Ni Tifani ni Krouli ne podržavaju moratorijum na izgradnju novih data-centara.

Tifani je pozvao na ukidanje državnih poreskih olakšica za centre podataka, dok Krouli nije. Obojica su pozvali na strožu regulaciju.

Krouli je na jednom skupu u sredu gde je dobio podršku ekološke grupe Clean Wisconsin umanjio značaj napada Tifanija na njega u vezi sa data-centrom.