Da li je NASA pronašla tragove drevnog života na Marsu?

Rover „Persevirens“ američke svemirske agencije Nasa otkrio je stene u drevnom rečnom koritu na Marsu koje bi mogle da sadrže tragove davno iščezlog mikroskopskog života. Iako je otkriće ohrabrujuće, istraživači naglašavaju da samo detaljna laboratorijska analiza na Zemlji može da utvrdi da li je život tamo nekada postojao, piše RTS.

Od sletanja u krater Jezero 2021. godine, „Persevirens“ je opremljen bušilicom za dubinsko ispitivanje marsovskih stena i cevčicama za čuvanje uzoraka iz područja koja se smatraju najpovoljnijim za traženje tragova života starih milijardama godina, prenosi rts.rs.

Rover ne može direktno da otkrije organizme – umesto toga sakuplja jezgra stena i uzorke tla za eventualno vraćanje na Zemlju. Ta misija vraćanja trenutno je u zastoju, jer Nasa preispituje načine kako da proces učini jeftinijim i bržim.

Otkriće je izazvalo pažnju kako unutar, tako i izvan istraživačkog tima. Nazvavši rezultat „uzbudljivim otkrićem“, naučnici Instituta SETI (Search for Extraterrestrial Life) Dženis Bišop i Univerziteta Masačusets u Amherstu Mario Parente, koji nisu učestvovali u studiji, upozorili su da geološki ili hemijski procesi, a ne biologija, mogu objasniti uočene karakteristike.

Glavni istraživač, Džoel Hurovic sa Univerziteta Stouni Bruk, ponovio je to upozorenje.

„Zato i ne možemo da kažemo: ‘Evo, ovo je konačan dokaz života’. Sve što možemo da kažemo jeste da je jedno od mogućih objašnjenja mikrobni život, ali mogu postojati i drugi načini na koje se ovi oblici koje vidimo mogu stvoriti“, rekao je Hurovic za agenciju AP.

Ipak, on je ovo otkriće opisao kao najubedljiviji dokaz koji je rover do sada našao. „Persevirens“ je do sada sakupio 30 uzoraka, uključujući i ovaj, a ostaje još šest.

„Bilo bi neverovatno kada bismo mogli konačno da dokažemo da su ove strukture nastale delovanjem nečega što je živelo na drugoj planeti pre milijardu godina, zar ne? Ali čak i ako to nije slučaj, dobijamo dragocenu lekciju o svim načinima na koje priroda može da nas prevari“, rekao je Hurovic.

Leopardove mrlje

Uzorak, sakupljen tokom leta 2023. godine, potiče iz glinovitih stena u dolini Neretva (Neretva Vallis), rečnom koritu koje je nekada snabdevalo krater Jezero vodom. Lokacija, poznata kao formacija „Bright Angel“, detaljno je istražena instrumentima rovera pre početka bušenja.

Unutar stena, Hurovic i njegove kolege identifikovali su sitne čestice – nazvane „makova semena“ i „leopardove mrlje“ – obogaćene gvožđe-fosfatom i gvožđe-sulfidom.

Na Zemlji takva jedinjenja često nastaju kada mikroorganizmi razgrađuju organsku materiju.

Rezultati, objavljeni u časopisu Nejčer, takođe beleže prisustvo organskog ugljenika, osnovnog sastojka našeg oblika života. Ipak, dok se uzorci ne ispitaju u zemaljskim laboratorijama, njihov značaj ostaje neizvesan.

Nasa je prvobitno planirala da uzorci rovera „Persevirens“ budu vraćeni na Zemlju početkom 2030-ih. Taj rok je sada pomeren u 2040-e godine, a troškovi su narasli na 11 milijardi dolara.

Deset cevčica sa uzorcima već je ostavljeno na površini Marsa kao rezerva, ali detalji misije vraćanja i dalje nisu rešeni.

Za sada će naučnici nastaviti da testiraju analoge na Zemlji, poput mikroorganizama u antarktičkim jezerima koji interaguju sa sulfatnim mineralima. Bišop i Parente objasnili su u uvodniku: „Nema dokaza o postojanju mikroorganizama na Marsu danas, ali ako su postojali u prošlosti, i oni su mogli redukovati sulfatne minerale u sulfide u takvom jezeru u krateru Jezero.“

Prošlog meseca, Nasini naučnici otkrili su značajnu geološku formaciju u unutrašnjosti Marsa, koristeći podatke sada ugašenog lendera Insajt: masivno grumenje stenovitih naslaga duboko u plaštu planete, ostatke drevnih planetarnih udara starijih od četiri milijarde godina.