CSS: „Srbija i Hrvatska koriste BiH za vlastite obračune“

Centar za sigurnosne studije (CSS) Bosne i Hercegovine (BiH) objavio je kraću analizu poslednjih aktuelnosti vezano za odnose Srbije i Hrvatske, ističući da su te dve zemlje ponovo iskoristile BiH za vlastiti obračun, preneli su danas sarajevski mediji.

U saopštenju, koje je potpisao predsednik CSS-a Denis Hadžović, navodi se da su „tenzije između Hrvatske i Srbije dobile na intenzitetu početkom studentskih protesta u Srbiji, odnosno upornim okupljanjima blokadera protiv aktuelne vlasti kao odgovor na tragična dešavanja u Novom Sadu“.

„Vlast u Srbiji, predvođena (predsednikom Aleksandrom) Vučićem, za urušavanje mira i stabilnosti neskriveno je optuživala Hrvatsku, navodeći da je rušenje aktuelne vlasti strateški interes Hrvatske“, ističe se u analizi.

Dodatnim bilateralnim komplikacijama u odnosima Hrvatske i Srbije, dodaje se, svedoči se i proteklih dana, prilikom objavljivanja globalnog izveštaja o stanju vojnih potencijala, kada su hipersonične rakete u vojnom arsenalu Srbije izazvale pozornost u hrvatskim medijima.

„Ofanzivne karakteristike pomenutog naoružanja, nabavljenog u Kini, izazvale su ozbiljne bezbednosne dileme u Hrvatskoj, koja je odlučila da o istom upozna i svoje partnere u NATO savezu“, navodi CSS.

Ocenili su da je „usled tih napetosti, BiH takođe postala mesto za rešavanje razmirica Srbije i Hrvatske“.

„U jeku oprečnih izjava i međusobnih optuživanja, poligon za odmeravanje snaga postala je BiH. Plasiranje, kako se čini, namerne dezinformacije o postrojavanju pripadnika 103. brigade Hrvatskog veća odbrane (HVO) u Derventi 21. marta, izazvalo je burne reakcije kako u hrvatskom tako i u srpskom korpusu“, navodi se u analizi.

Konstatuje se da je „dodatnu vatru rasplamsala namera pojedinih grupacija o uklanjanju spomenika hrvatskim žrtvama na mesnom groblju“, kao i to što su „prilično oštra, a pomalo i preteći intonirana saopštenja predstavnika koordinacije hrvatskih udruženja proisteklih iz Domovinskog rata HVO-a i Udruženja ‘Veterana odbrambeno-otadžbinskog rata RS-a’ ispunila javni i medijski prostor“.

„U zaštitu svojih osetljivih glasačkih kategorija uključili su se i stranački prvaci, (lider SNSD Milorad) Dodik i (predsednik HDZ BiH Dragan) Čović, narušavajući idilične odnose prezentovane javno u proteklim turbulentnim političkim dešavanjima“, ocenio je CSS.

U svojim istupima, naglasili su, nedvojbeno su pozvali institucije, nad kojima imaju neformalnu kontrolu, da obezbede, odnosno adekvatno reaguju na pokušaje obeležavanja „insceniranih dešavanja 21. marta, odnosno 25. marta, kada se kao i do sada nesmetano održavao pomen i odavanje pošte žrtvama ratnih dešavanja“.

Smatraju da „involviranost dva vodeća lidera u BiH i ispoljavanje otvorenog antagonizma u odnosu na uobičajeno odavanje pijeteta žrtvama tokom proteklih godina može implicirati na realizaciju nametnutih zadataka i ciljeva projektovanih od njihovih zvaničnih i neskrivenih mentora u Zagrebu i Beogradu“.

„Inače, teško je drugačije protumačiti ugrožavanje njihovih partnerskih odnosa na domaćem terenu u predizbornom periodu i nastojanjima da se približe (američki predsednik Donald) Trampovim demohrišćanskim vrednostima, protežirajući islamofobiju kao kamen spoticanja i prepreku u ostvarivanju svojih nacionalnih interesa“, istakli su iz CSS-a.

CSS najveći problem u vezi s ovim vidi u tome što izostaje reakcija državnih institucija BiH.

„Ono što trebalo da najviše zabrine građane BiH u ovom izrežiranom i namerno fingiranom dizanju tenzija, koje samo služi interesima Hrvatske i Srbije, totalno je odsustvo interesa o predmetnom bezbednosnom riziku od institucija BiH“, ocenili su u saopštenju.

Dodali su da se Savet ministara BiH, Parlamentarna skupština BiH i Predsedništvo BiH nisu oglasili povodom tih dešavanja na teritoriji BiH, „raspravljajući i puneći stupce medija efemernim inicijativama i predlozima koje svakako ne mogu pretočiti u političku realnost“.

Njima nije čudno što Srbija i Hrvatska koriste BiH kao poligon za razmirice jer, kako su ocenili, ne smeju napasti jedna drugu.

„Nesporno je da Hrvatska neće vojno ugroziti Srbiju, kao što je još realnije da Srbija ne sme ofanzivno delovati na teritoriji Hrvatske, jer bi to ujedno bilo okarakterisano kao napad na NATO pakt“, stoji u analizi CSS-a.

Međutim, naveli su, iskoristiti BiH, kao svojevrstan poligon za međusobni obračun ili ostvarivanje svojih nacionalnih pretenzija, „ne bi bilo nešto čemu nas istorija do sada nije podučila, pa stoga čudi pasivnost i indolentnost predstavnika u državnim institucijama“.

Na kraju su pozvali sve nadležne u državnim institucijama vlasti da se pravovremeno uključe u ovu „naizgled lokalnu krizu, koja može imati šire implikacije po bezbednost u BiH“.

„Samo jednim takvim energičnim i efikasnim delovanjem mogu iskazati opredeljenost za zaštitu interesa države i svih njenih građana. Građani s pravom očekuju od predstavnika u vlasti da adekvatno i kvalitetno odgovore na sve pokušaje ugrožavanja mira i stabilnosti, bilo da su one projektovane od unutrašnjih ili spoljnih aktera“, navedeno je u analizi CSS-a.