Ekonomski stručnjaci i predstavnici privrede upozorili su na moguće posledice odluke crnogorske vlade da predloži povećanje minimalnih zarada i penzija od januara 2027. po javne finansije, zaposlenost i konkurentnost ekonomije, dok najava premijera Milojka Spajića, uoči narednih izbora, otvara i pitanja političke pozadine novog ekonomskog programa.
Prema programu nazvanom "Euro model", minimalna neto zarada za radna mesta koja zahtevaju osnovno ili niže obrazovanje iznosila bi 1.000 evra, za radna mjesta sa srednjom stručnom spremom 1.250, a sa visokim obrazovanjem 1.400 eura. Penzije bi se od 2027. usklađivale četiri puta godišnje, dok je najavljena i dodatna godišnja isplata od 100 evra penzionerima u decembru.
Vlada je 17. septembra elektronskim putem utvrdila set od šest zakona kojima bi se omogućilo sprovođenje programa, a koji predviđaju izmene radnog i poreskog zakonodavstva, ukidanje doprinosa za penzijsko osiguranje i osiguranje od nezaposlenosti, kao i izmene finansiranja lokalnih samouprava. Za primenu novih zakonskih rešenja neophodno je da ih usvoji Skupština.
Izmene bi mogle da stvore dodatni godišnji budžetski manjak od 650 do 700 miliona evra, procenjuju Vijesti, što bi zajedno sa već planiranim deficitom moglo da dovede ukupni nedostatak sredstava na gotovo milijardu evra godišnje.
Prema toj računici, ukidanjem doprinosa za penzijsko osiguranje i osiguranje od nezaposlenosti država bi izgubila oko 430 miliona eura godišnjih prihoda, dok bi rashodi za zarade u javnom sektoru, penzije i socijalna davanja mogli porasti za još oko 310 miliona eura. Istovremeno, dio dodatnih troškova bio bi umanjen ukidanjem doprinosa koje država sada uplaćuje za sopstvene zaposlene.
Prema pisanju Vijesti, uz predložene zakone nisu objavljene analize njihove fiskalne održivosti, procene uticaja propisa niti mišljenje Ministarstva finansija. Ministar Novica Vuković nije podržao predloženi set zakona, a njegovo ministarstvo nije odgovorilo na pitanja tog lista o razlozima takve odluke i eventualnom učešću u pripremi mera.
Vlada očekuje da bi deo izgubljenih prihoda mogla nadoknaditi povećanjem poreza na dobit, većim prihodima od potrošnje i promenama raspodele poreskih prihoda između državnog i opštinskih budžeta. Ipak, u objavljenim obrazloženjima zakona nisu navedene precizne projekcije koliko bi svaka od tih mera donela dodatnog novca.
Premijer Spajić, međutim, tvrdi da je program fiskalno održiv i da će biti finansiran rastom potrošnje i zaposlenosti, suzbijanjem sive ekonomije, većom poreskom disciplinom i dodatnim poreskim merama. Prema njegovoj projekciji, budžetski deficit bi naredne godine iznosio između četiri i pet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a 2028. godine oko tri odsto.
Profesorka Ekonomskog fakulteta Maja Baćović upozorila je da povećanje zarada od preko 60 odsto, u uslovima u kojima privredni rast iznosi svega nekoliko procenata godišnje, može ugroziti konkurentnost kompanija, povećati cene i dovesti do smanjenja zaposlenosti.
"Rast zarada od 60 odsto, u uslovima u kojima proizvodnja, odnosno bruto domaći proizvod raste najviše oko tri odsto godišnje, a produktivnost stagnira ili pada, apsolutno nema uporište ni u ekonomskoj teoriji ni u ekonomskoj empiriji", kazala je Baćović za Televiziju E.
Ona je upozorila i da bi ukidanje preostalih doprinosa za penzijsko osiguranje, uz najavljeno povećanje penzija, dodatno opteretilo državni budžet, iz kojeg se već finansira nedostatak sredstava u Fondu penzijskog i invalidskog osiguranja.
Baćović smatra da postoji rizik da povećanje raspoloživog dohotka, ukoliko nije praćeno rastom domaće proizvodnje i ponude, izazove dodatni rast cijena i umanji očekivano poboljšanje kupovne moći građana.
Najavljene mere izazvale su zabrinutost i među poslodavcima, koji tvrde da nijesu bili konsultovani tokom pripreme programa i traže hitan sastanak sa premijerom.
Unija poslodavaca Crne Gore saopštila je da privreda očekuje odgovore na pitanja o načinu primene novih pravila i njihovom uticaju na poslovanje kompanija. Privredna komora upozorila je da povećanje zarada koje nije praćeno rastom produktivnosti može ograničiti investicije, zapošljavanje i konkurentnost domaćih preduzeća.
Za razliku od poslodavaca, Savez sindikata Crne Gore pozdravio je najavljeno povećanje plata, navodeći da veće zarade mogu pomoći zadržavanju radne snage i smanjenju odlaska zaposlenih u inostranstvo. Sindikat, ipak, ističe da povećanje mora biti usklađeno sa rastom troškova života i ekonomskim pokazateljima.
Unija slobodnih sindikata saopštila je da će se o programu izjasniti nakon sastanka radne grupe Socijalnog saveta, zakazanog za ponedeljak, 21. septembra, jer prethodno nije bila upoznata sa detaljima Vladinog plana.
Vladin program dolazi nakon dve prethodne reforme zarada i poreskog sistema, sprovedene od 2022. godine, koje su značajno povećale nominalna primanja zaposlenih, ali i promenile način finansiranja zdravstvenog i penzijskog sistema.
Programom "Evropa sad 1", koji je stupio na snagu u januaru 2022, minimalna zarada povećana je na 450 evra, ukinuti su doprinosi za zdravstveno osiguranje i promenjen sistem oporezivanja zarada. Njegovim nastavkom, "Evropom sad 2", od oktobra 2024. minimalne zarade povećane su na 600 i 800 evra, zavisno od kvalifikacija potrebnih za radno mesto, dok su doprinosi za penzijsko osiguranje dodatno smanjeni.
Međunarodni monetarni fond (MMF) je u izveštaju iz novembra 2025. ocenio da su prethodne reforme doprinele smanjenju neformalnog zapošljavanja i većem uključivanju radnika u finansijski sistem, ali i upozorio na slabljenje fiskalne pozicije, rast domaće tražnje i pritiske na cene. Fond je tada ukazao i na potrebu da Crna Gora podstiče investicije i diversifikaciju privrede, umesto da se rast pretežno oslanja na potrošnju.
Prema podacima Uprave za statistiku Monstat, prosečna neto zarada u Crnoj Gori u julu ove godine iznosila je 1.037 evra, što je 2,3 odsto više nego u istom mesecu prošle godine, dok je realni rast BDP-a u drugom kvartalu iznosio 3,8 odsto.
Vlada je u Programu ekonomskih reformi za period 2026–2028, prije najave novog povećanja zarada, projektovala budžetski deficit za narednu godinu od 244,8 miliona evra, odnosno 2,7 odsto BDP-a. Novi program podrazumeva odstupanje od te ranije projekcije, dok detaljna revidirana fiskalna računica još nije javno predstavljena.
Najava novog povećanja plata i penzija dolazi u trenutku pojačanih neslaganja unutar vladajuće koalicije i približavanja parlamentarnih i lokalnih izbora, planiranih za 2027. godinu, dok analitičari ocenjuju da bi povratak ekonomskim temama mogao predstavljati pokušaj premijera da ojača političku poziciju svog Pokreta Evropa sad (PES).
Novo obećanje o povećanju zarada dolazi u trenutku kada se vladajuća koalicija suočava sa političkim neslaganjima povodom odnosa pojedinih njenih predstavnika prema ratnim zločinima, a za narednu sedmicu najavljena je i parlamentarna rasprava o inicijativi za smenu predsjednika Skupštine Andrije Mandića, zbog saučešća koje je uputio porodici osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića.
Nikoleta Đukanović, docentkinja na Univerzitetu Donja Gorica, ocenila je za Vijesti da se trenutak u kojem je Spajić predstavio novi ekonomski program teško može posmatrati izvan političkog konteksta i približavanja izbora.
Prema njenoj oceni, premijer se vraća ekonomskim obećanjima koja su bila važan dio prethodnog izbornog nastupa njegove partije, dok političke kontroverze i razlike unutar vladajuće većine dodatno opterećuju njen rad.
"Problem nastaje kad partije tu potrebu koriste tako da se ekonomska obećanja predstavljaju kao dovoljna zamena za odgovorno upravljanje", kazala je Đukanović, upozoravajući da je neophodno ispitati stvarne efekte najavljenih mera na životni standard.
Redovni parlamentarni izbori očekuju se 2027. godine, iako njihov tačan datum još nije utvrđen, dok su lokalni izbori u svim crnogorskim opštinama zakazani za 13. jun. Ukoliko predloženi zakoni budu usvojeni, povećanje zarada počelo bi da se primenjuje nekoliko mjeseci pre izlaska građana na birališta.
Spajićevi koalicioni partneri, uključujući Novu srpsku demokratiju i Demokrate, podržali su najavljeni program, dok je opoziciona Demokratska partija socijalista (DPS) kritikovala Vladu zbog izostanka jasnih izvora finansiranja i mogućih posledica po cene i javne finansije.
Iz kabineta predsednika Jakova Milatovića saopšteno je da će se o programu izjasniti kada budu poznati svi njegovi detalji, uključujući način finansiranja.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.