Svaka osma ispitanica (12 odsto) u Srbiji je navela da je lično doživela neki oblik digitalnog nasilja, navodi se u izveštaju o istraživanju te problematike kojeg je danas objavio Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID).
To je češće među ispitanicama iz Beograda (19 odsto), gradova uopšte (15 odsto) i među visokoobrazovanim ženama (22 odsto), piše na na sajtu CeSIDA.
Najčešći oblici nasilja su vređanje i ponižavanje (77 odsto), lažno predstavljanje ili kreiranje lažnog profila (46 odsto) i neprestano uznemiravanje ili proganjanje (31 odsto).
Zastupljeni su i seksualno uznemiravanje (23 odsto), neželjene seksualne poruke ili fotografije (19 odsto), govor mržnje zasnovan na polu ili rodu (19 odsto), pretnje nasiljem (15 odsto) i neovlašćeno deljenje ličnih podataka (12 odsto).
Digitalno nasilje su najčešći na Instagramu i Fejsbuku, navodi se izveštaju o istraživanju u sklopu projekta "Razumevanje i suzbijanje digitalnog nasilja nad devojčicama i mladim ženama u Srbiji“, uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji.
Istraživački pristup obuhvatio je analizu pravnog i institucionalnog okvira, anketu sa 400 devojaka i mladih žena od 16 do 29 godina i osam dubinskih intervjua sa učesnicama koje su iskusile digitalno nasilje.
Anketno istraživanje sprovedeno je od 3. do 24. avgusta kombinovanjem telefonskog i onlajn anketiranja.
Digitalno nasilje u istraživanju označava oblike nasilja koji su izvršeni, omogućeni, pogoršani ili pojačani upotrebom informaciono-komunikacionih tehnologija i drugog digitalnog alata.
Takav pristup omogućava da se uznemiravanje, pretnje, ponižavanje i narušavanje privatnosti sagledaju zajedno s posledicama po svakodnevni život žrtava, navodi se.
Internet je važan deo svakodnevice ispitanica – 43 odsto ispitanica ga prati tri ili više sati dnevno, uključujući 14 odsto koje ga koriste više od pet sati.
Istovremeno, 53 odsto ispitanica smatra da je internet bezbedan uz oprez pri korišćenju, dok ga šest odsto ocenjuje kao nebezbedan.
Dvanaest odsto ispitanica je reklo da je imalo lično iskustvo digitalnog nasilja – devet odsto ga je doživelo jednom, a tri odsto više puta.
"Ovaj podatak treba posmatrati uz mogućnost da pojedini oblici uznemiravanja, kontrole ili vređanja nisu prepoznati kao nasilje, odnosno da su prihvaćeni kao uobičajeno ponašanje na internetu", objasnio je CeSid.
Među ispitanicama koje su doživele digitalno nasilje, 61 odsto nije se nikome obratilo jer smatra da to ne bi dalo rezultate.
Podršku su najčešće pružali porodica, prijatelji i poznanici, koje navodi 92 odsto ispitanica sa iskustvom nasilja.
Podršku organizacija civilnog društva koje se bave zaštitom prava žena navelo je osam odsto.
Nijedna učesnica sa iskustvom nasilja nije upoznata sa tim da li je počinilac snosio posledice.
Nalazi ukazuju i na nisko poverenje u institucionalni odgovor – 68 odsto svih ispitanica smatra da se institucije digitalnim nasiljem bave malo ili se uopšte ne bave, a samo četiri odsto njihov angažman ocenjuje kao veliki ili veoma veliki.
Dodaje se i da je 22 odsto ispitanica navelo da zna kome bi se obratilo, a 40 odsto ne zna ili nema odgovor.
Među devojkama uzrasta od 16 do 18 godina više od polovine ne zna kome bi se obratilo.
Istraživanje pokazuje i koliko se uvredljivo ponašanje prihvata kao očekivana posledica vidljivosti na internetu jer "čak 75 odsto ispitanica u određenoj meri smatra da poznate žene i žene iz javnog života moraju biti spremne na uvredljive komentare", piše na sajtu CeSID-a.
Navedeno je i da "79 odsto u određenoj meri prihvata stav da na internetu ne treba iskazivati mišljenje o društveno važnim temama jer to može biti opasno".
"Posebno zabrinjava podatak da 53 odsto ispitanica u određenoj meri prihvata tvrdnju da žene koje objavljuju 'provokativne' fotografije, zaslužuju negativne ili seksističke komentare", piše CeSid.
Ovakvi stavovi, kako kaže, "ukazuju na potrebu da prevencija obuhvati i preispitivanje obrazaca koji opravdavaju nasilje i odgovornost prebacuju na žene koje su mu izložene".
Istraživanje je sprovedeno uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji u okviru projekta "Konsolidovanje procesa demokratizacije u sektoru bezbednosti u Srbiji“, uz finansijsku podršku Vlade Švedske.
Stavovi izneti u istraživanju pripadaju isključivo autorima i nisu nužno stavovi Misije OEBS-a u Srbiji niti Vlade Švedske, navodi se u saopštenju.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.