U centru Moskve su na mobilnim telefonima bili blokirani mnogi inostrani vebsajtovi, na osnovu restrikcija koje traju više od nedelju dana u glavnom gradu Rusije.
Od toga štetu trpe i obični građani ali i privreda, koja se oslanja na mobilni internet.
Ruske vlasti tvrde da su restrikcije deo bezbednosnih mera sa ciljem da se odvrate ukrajinski dronski napadi.
Mnogi tehnološi eksperti pak sumnjaju da se ovde radi o pripremama vlasti da Rusima blokiraju pristup sadržajima na internetu koji potiču iz inostranstva – ako Kremlj odluči da tako nešto učini.
Povremeni nestanci interneta, koji su prethodno beleženi u desetinama ruskih regiona i trajali su mesecima, naterali su neke stanovnike Moskve da posegnu za davno zaboravljenim spravicama kao što voki-tokiji, pejdžeri i medija plejeri.
Prekidi mobilnog interneta u Moskvi prvi put su prijavljeni 5. marta na delu periferije. Sada su zahvatili centar grada.
Tokom prekida, brojne ruske veb stranice i onlajn usluge su dostupne jer se nalaze na beloj listi vlasti. Ali sada su čak i vladine službe sa bele liste, vodeće banke i taksi aplikacije prestale da funkcionišu.
Preduzeća sa širokopojasnim pristupom i stanovnici sa širokopojasnim pristupom kod kuće nisu pogođeni.
Međutim, vlasnici moskovskih kafića, restorana i prodavnica koji se oslanjaju na mobilni internet pretrpeli su ogromne gubitke jer kupci ne mogu da plate usluge.
Bankomati i parkomati koji se oslanjaju na mobilni internet prestali su da rade.
U nekim trenucima, ne samo mobilni internet, već i mrežna pokrivenost mobilne telefonije bila je potpuno obustavljena.
Mobilni internet gotovo u potpunosti ne radi u zgradi donjeg doma ruskog parlamenta koja se nalazi na samo nekoliko stotina metara od Crvenog trga, na šta su se ove sedmice žalili poslanici.
U petak su ruski veb-sajtovi i neke mobilne aplikacije bili dostupni u centru Moskve, ali su strani veb-sajtovi bili blokirani. To neki posmatrači prilika tumače kao generalnu probu za prekid pristupa internetu.
Poslovni dnevnik Komersant objavio je ove nedelje procenu da su moskovska preduzeća izgubila između tri i pet milijardi rubalja (oko 38 do 63 miliona dolara) tokom pet dana nestanka mobilnog interneta. Druge procene su znatno veće.
Medijski izveštaji govore da trgovci na malo beleže brz porast potražnje za pejdžerima, prenosivim radio-aparatima, stacionarnim telefonima i medija plejerima.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je pre dva dana da je najnovija obustava mobilnog interneta u Moskvi „u strogom skladu sa zakonom“ i da će trajati „doklegod su neophodne dodatne mere za osiguranje bezbednosti naših građana“.
Nedavno usvojeni zakon obavezao je ruske internet provajdere da isključe mobilni internet kada vlasti tvrde da je to neophodno iz bezbednosnih razloga.
Upitan zašto se obustave u Moskvi dešavaju sada, Peskov je odgovorio da Ukrajina poseže za „sve sofisticiranijim metodama napada“, pa su „potrebne tehnološki naprednije mere kako bi se osigurala javna bezbednost“.
Rekao je da će vlada razmotriti načine da nadoknadi gubitke preduzeća, ali nije u tom pogledu izneo išta konkretnije.
Nestanci pristupa internetu deo su opsežnih napora vlasti da ograniče slobode Rusa na internetu. Usvojile su restrikrivne zakone, zabranile sajtove i platforme koji se u te zakone ne uklapaju. Tehnologije su usavršene kako bi se pratio i manipulisao onlajn saobraćaj.
Sve je počelo u februaru 2022. godine, kada je Rusija poslala trupe da okupiraju Ukrajinu. Otada je vlada blokirala pristup društvenim mrežama kao što su Tviter (sadašnji Iks), Fejsbuk i Instagram. Prošle godine, ograničenja su se proširila na Votsap i Telegram.
Vlasti istovremenu promovišu „nacionalni“ mesindžer zvani Maks, za koji kritičari tvrde da je podložan nadzoru.
Šta vi mislite?
Uključite se u diskusiju ili pročitajte stavove drugih čitalaca.