Čajetina: Restitucija nije argument u vezi sa pokušajem sporne privatizacije zemljišta na Zlatiboru

Opština Čajetina saopštila je danas, povodom navoda da nije popisivala imovinu za restituciju, da takva obaveza nije u nadležnosti jedinica lokalne samouprave.

Ta opštine je istakla da se neosnovano i pravno neutemeljeno javnost dovodi u zabludu tvrdnjama da se restitucijom nanosi šteta bivšim vlasnicima, te da se ta pitanja ne mogu koristiti kao argument u vezi sa spornim upisima i pokušajima privatizacije zemljišta u okviru Poljoprivrednog kombinata (PK) „Zlatibor“.

„Opština Čajetina ne spori niti je ikada osporavala prava zakonskih naslednika na vraćanje imovine ili obeštećenje, niti je na bilo koji način sprečavala ostvarivanje tih prava. Naprotiv, reč je o pravima koja se ostvaruju u zakonom propisanom postupku pred nadležnim državnim organom, te se ova pitanja ne mogu dovoditi u vezu sa zasebnim problemom pokušaja privatizacije poljoprivrednog zemljišta u okviru PK ‘Zlatibor’, a ni sa lokalnom samoupravom“,  saopšteno je povodom navoda „Mreže za restituciju“.

„Mreža za restiuciju“ se oglasila navodeći da je zemljište na teritoriji opštine Čajetina decenijama predmet velikih zloupotreba, pre svega od strane pojedinih korisnika, te da u najvećoj meri predstavlja oduzeto privatno zemljište nekoliko stotina porodica.

„Sva oduzeta imovina, pa i predmetno poljoprivredno i građevinsko zemljište, shodno zakonima, su u državnoj svojini Republike Srbije, i kao takva, predmet je vraćanja bivšim vlasnicima u naturalnom obliku“, saoptili su iz „Mreže za restiuciju“.

Kako su naveli iz opštine Čajetina, „Mreža za restituciju“ koja se oglasila, nije državni organ niti ima javna ovlašćenja, već predstavlja udruženje građana koje deluje u oblasti zaštite prava bivših vlasnika, bez nadležnosti da odlučuje u upravnim postupcima.

Istaknuto je i da se u postupcima restitucije ne može govoriti o „oštećenju“ naslednika u situacijama kada je nekadašnje poljoprivredno zemljište u međuvremenu prenamenjeno u gradsko građevinsko zemljište, ako je to nekada i negde slučaj.

Dodaje se da je, u skladu sa Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, predmet vraćanja imovina u stanju i pravnom režimu u kome se nalazi u trenutku odlučivanja, osim u slučajevima kada zakon izričito propisuje drugačije. 

To znači da, ukoliko je nekadašnje poljoprivredno zemljište danas postalo građevinsko, takva promena ide u korist bivšeg vlasnika, odnosno njegovih naslednika, naveli su iz opštine Čajetina.

„U konkretnom slučaju na Zlatiboru, eventualno vraćanje zemljišta koje danas ima status građevinskog ne predstavlja gubitak, već naprotiv – značajno uvećanje vrednosti u odnosu na stanje u trenutku oduzimanja. Tržišna vrednost građevinskog zemljišta višestruko prevazilazi vrednost poljoprivrednog zemljišta, što jasno ukazuje da se prava naslednika ne umanjuju, već značajno uvećavaju“, piše u saopštenju.

Iz opštine Čajetina smatraju da je stoga neosnovano i pravno neutemeljeno dovoditi u zabludu javnost tvrdnjama da se restitucijom nanosi šteta bivšim vlasnicima, kao ni da se ta pitanja ne mogu koristiti kao argument u vezi sa spornim upisima i pokušajima privatizacije zemljišta u okviru PK „Zlatibor“.

Istakli su i da se upisi prava na nepokretnostima u korist PK „Zlatibor“ vrše na osnovu podataka iz nekadašnjih zemljišnih knjiga, putem evidencija katastra nepokretnosti, bez postojanja pravno valjanog osnova za takav upis u smislu pozitivnih propisa.

Podseća se da se, u skladu sa Zakonom o državnom premeru i katastru, upis prava u katastar može se vršiti isključivo na osnovu isprava koje predstavljaju valjan pravni osnov za sticanje, prenos ili ograničenje prava svojine (npr. ugovori, sudske odluke, rešenja nadležnih organa).

Istovremeno, načelo zakonitosti i pouzdanosti katastra podrazumeva da podaci moraju biti zasnovani na istinitim i pravno utemeljenim činjenicama, a ne na preuzetim istorijskim evidencijama bez odgovarajuće pravne verifikacije.

Dodatno, Zakon o opštem upravnom postupku propisuje obavezu organa da potpuno i pravilno utvrdi činjenično stanje, kao i da odluke zasniva na zakonitim dokazima, što u konkretnim slučajevima očigledno nije ispoštovano.

„PK ‘Zlatibor’ nije ni kupio, a ni nasledio sporno zemljište. Ključno pravno pitanje u ovom slučaju jeste način na koji je PK ‘Zlatibor’ stekao pravo na predmetnom zemljištu – da li je to učinjeno uz naknadu (teretnim pravnim poslom) ili bez naknade, što predstavlja odlučujući uslov za zakonitu konverziju i kasniji upis prava svojine u katastar nepokretnosti“, navedeno je u saopštenju.

U skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, kako je ukazano, pravo konverzije prava korišćenja u pravo svojine moguće je bez naknade samo ukoliko je zemljište prethodno stečeno uz naknadu.

U suprotnom, konverzija se može izvršiti isključivo uz obavezu plaćanja naknade, pod uslovima propisanim zakonom.

„U konkretnom slučaju, PK ‘Zlatibor’ ne raspolaže validnim dokazima da je pravo na ovom zemljištu stečeno teretnim pravnim poslom. Pozivanje na podatke iz nekadašnjih zemljišnih knjiga, ne može predstavljati zakonit osnov za konverziju“, istakli su iz opštine Čajetina.

Ukazali su da je teret dokazivanja zakonitog i teretnog sticanja na PK „Zlatibor“, dok je nadležni organ dužan da u postupku potpuno i pravilno utvrdi činjenično stanje, u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku.

„Ukoliko se ne dokaže da je zemljište stečeno uz naknadu, svaka konverzija bez naknade, kao i naknadni upis prava svojine u katastar, predstavljali bi postupanje suprotno zakonu i morali bi biti poništeni“, naveli su iz opštine Čajetina.

Zbog toga zahtevaju hitno preispitivanje svih izvršenih upisa u korist PK „Zlatibor“ koji su zasnovani na podacima iz starih zemljišnih knjiga bez valjanog pravnog osnova, poništavanje nezakonitih rešenja donetih u takvim postupcima, u skladu s zakonom i sprovođenje novih postupaka uz potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i doslednu primenu važećih propisa.