Britanska kraljevska kuća u najvećoj krizi monarhije posle više vekova

Britanska kraljevska porodica suočava se sa najvećom krizom monarhije za više vekova zbog hapšenja brata kralja Čarlsa Trećeg, bivšeg princa Endrua, zbog optužbi vezanih za njegove veze sa pokojnim američkim seksualnim prestupnikom Džefrijem Epstinom.

U četrvtak je bivši princ Endru bio uhapšen i ispitivan više od 11 sati u policiji koja je pretresla kraljevska imanja, a mediji su beskrajno komentarisali američki seksualni skandal koji se proširio do Bakingemske palate.

Za to vreme kralj je sedeo u prvom redu prvog dana Londonskog fešn vika, kraljica Kamila prisustvovala podnevnom koncertu, a princeza Ana posetila jedan – zatvor.

Njihova odluka da nastave normalne kraljevske obaveze bila je više nego primer britanskog stoicizma naspram te velike krize koja je zahvatila monarhiju, početak borbe za preživljavanje Kuće od Vindzora pošto hapšenje bivšeg princa Endrua preti da podrije javnu podršku vrhu države.

Posle obećanja da će podržati policijsku istragu o prijateljstvu svog brata sa pokojnim seksualnim prestupnikom Džefrijem Epstinom kralj je objavio namere: „Moja porodica i ja nastavićemo da obavljamo našu dužnosti i služimo svima vama“, rekao je on u saopštenju.

Sama činjenica da je Čarls objavio to saopštenje pokazuje koje su razmere problema stvorenih hapšenjem kraljevog 66-godišnjeg brata, sada bez titula, samo pod imenom Endru Mauntbaten-Vindzor, od kada mu je kraj oduzeo titulu princa. On je držan 11 sati u policiji i pušten mada je i dalje pod istragom što znači da još nije optužen, ali ni oslobođen optužbi.

To hapšenje je tolika retkost  da su komentatori posegnuli čak za 1640. godinom i hapšenjem i pogubljenjem kralja Čarlsa Prvog tokom engleskog Građanskog rata da bi našli paralelu.

Hapšenje bivšeg princa Endrua koji je pod sumnjom za nedolično ponašanje na javnoj funkciji, počinje da izgleda kao najveća kriza monarhije od 1936. kada je abdicirao Edvard VIII da bi se oženo američkom raspuštenicom Valis Simpson.

Taj skandal je oslabio javnu podršku monarhiji koja se od toga oporavljala više od 15 godina. Kakav-takav reokret je bilo to što je Edvardov naslednik kralj Džordž VI odbio da pobegne iz Velike Britanije tokom Drugog svetskog rata pokazujući svoju solidarnost sa zemljom razorenom nacističkim bombama.

Čak i pre nego što je potom došla na presto, sada pokojna kraljica Elizabeta Druga sledila je primer oca i objavila da svoj život posvećuje službi za Veliku Britaniju.

Dok je uticaj Edvardove abdikacije godinama lebdeo, sama za kriza je dostigla krešendo brzo, za nekoliko dana: rešenje je bilo relativno jednostavno, Edvard se povukao i njegov najstariji brat je došao na njegovo mesto.

U poređenju s tim, drama oko Mauntbaten-Vindzora traje, a kraja nema na vidiku.

Sadašnja kriza proizilazi iz otkrića o odnosu bivšeg princa i Epstina koja su obelodanjena kada je prošlog meseca američko Ministarstvo pravde objavilo milione stranica dokumenata iz istrage o Epstinu.

Policija je ranije navela izveštaje da je Mauntbaten-Vindzor slao trgovinske informacije Epstinu, bogatom investitoru 2010. godini, kada je on bio specijalni izaslanik Velike Britanije za međunarodnu trgovinu.

Najmanje osam britanskih policijskih službi saopštilo je da ispituju pitanja vezana sa tim dokumentima.

U poređenju sa prethodnim skandalima monarhije, ovog puta se ne vidi nikakav jasan put napred, rekao je Ed Ouens, autor knjige „Posle Elizabete da li monarhija može sebe da spase?“. On je rekao da sada nema određene matrice po kojoj bi monarhija i povezane organizacije trebalo da rešavaju problem.

Poslednji put kada je monarhija morala da upravlja ovakvim tipom pitanja, bilo je posle pogibije s ljubavnikom u Parizu princeze Dajane, bivše supruge kralja Čarlsa. Kraljica Elizabeta i Čarls su kritikovani zato što nisu odgovorili na javne izlive tuge kada su desetine hiljada ljudi došle u Kensington park da polože cveće ispred doma pokojne princeze. Neki su čak tražili da se Čarls povuče kao prestolonaslednik u korist svog sina Vilijama.

Kraljica je kasnije angažovala specijalne grupe da bolje razume javno raspoloženje i utvrdi zašto ljudi imaju tako snažna osećanja o osobi koju nikad nisu sreli. Kriza je primorala kraljevsku porodicu da uvidi da se Dijana svojim neposrednim ophođenjem povezala sa ljudima na načine nezamislive za Kuću Vindzora.

Te lekcije su od tada inspirisale druge članove kraljevske porodice uključujući Dijanine sinove prinčeve Vilijama i Harija da budu manje formalni i pristupačniji.

Ali sadašnji trenutak je drugačiji delimično zato što se događa u vreme brzih promena medijskog okruženja i kada ljudi traže transparentnost od svojih lidera.

Kako vreme odmiče, sami članvi porodice bi mogli da se suoče sa neprijatnim pitanjima oko toga šta je uopšte institucija kraljevske kuće i šta su oni mogli da znaju o aktivnostima Mauntbaten-Vindzora. Kraljevska palata je nastojala da iscrta jasnu liniju koja deli bivšeg princa od porodice i same monarhije time što mu je oduzela titule, uključujući i pravo da se naziva princom.

U još jednom udaru za bivšeg princa britanska Vlada razmatra da ga zvanično ukloni iz nasledničkog reda za krunu. Iako je izgubio status i zvanja, Endru je i dalje osmi u redu za tron, a to može da se promeni samo zakonom.

Kritičari kažu da je monarhija sporo reagovala na pritisak, obzirom da se o vezama bivšeg princa Endrua sa Epstinom govorilo duže od decenije.

Najbolji ishod za monarhiju je da se policijska istraga usmeri samo na informacije u Epstinovim dokumentima i kako se to odnosi na Mauntbaten-Vindzora, rekao je Piter Hant bivši dopisnik Bi-Bi-Sija (BBC). Najgori ishod bi bio ako bi policija proširila istragu na to šta je kraljevska porodica kao najviša institucija monarhije mogla da zna i od kada.