Administracija Donalda Trampa smanjila je finansiranje Američke agencije za globalne medije (USAGM), što je izazvalo brojne reakcije. Više od 40 članova Kongresa apelovalo je na predsednika da povuče odluku, ističući da bi ona mogla narušiti kredibilitet SAD-a i omogućiti autoritarnim režimima širenje propagande.
Odluka je ozbiljno pogodila Voice of America – Glas Amerike, gde je 800 zaposlenih poslato na plaćeno odsustvo, dok je 550 ugovora raskinuto. Radio Slobodna Evropa (RSE) i drugi mediji podneli su tužbe, a sud je privremeno blokirao odluku, navodeći da je agencija delovala samovoljno. Ova situacija izazvala je zabrinutost javnosti u zemljama poput Irana i Ukrajine, gde bi ukidanje ovih medija moglo ugroziti pristup nezavisnim informacijama.
Povodom ove, novonastale situacije, pozvali smo Bratislava Bracu Đorđevića koji je poslednjih 15 godina urednik srpskog servica „Glasa Amerike“ ( Voice of America – VoA), a koji je u ovoj medijskoj kući od oktobra 2003. godine. Tokom svih tih godina bio je i jedan od voditelja srpske televizijske emisije „Otvoreni studio“, koja se emitovala do oktobra 2022. a od 2017. godine i urednik za digitalne sadržaje ( GlasAmerike.net i društvene mreže).
Braca Đorđević je dao ekskluzivni intervju za magazin REUC o sadašnjoj situaciji, nakon odluke o smanjivanju finansiranja Američke agencije za globalne medije.
Novinar: Kako se redakcija prilagodila smanjenju finansiranja? Koje su promene odmah sprovedene nakon izvršne naredbe?
Braca Đorđević: Glas Amerike nije imao pravi period prilagođavanje na smanjenje finansiranja. Ono što se dogodilo jeste da je 15. marta, u subotu, nekih 12 sati posle uredbe predsednika SAD-a, Američka agencija za globalne medije (USAGM), agencija koja rukovodi Glasom Amerike i još šest drugih entiteta, među kojima je i Radio Slobodna Evropa, stavila sve zaposlene u Glasu Amerike na plaćeno administrativno (prinudno) odsustvo, oko 800 ljudi ukupno. Dan kasnije 550 zaposlenih na ugovor, dobili su pismo da im se ugovori prekidaju 31. marta i da više neće imati posao. Odlukom sudije u Njujorku 28. marta, njihovo otpuštanje je privremeno sprečeno, ali su i oni posle te odluke stavljeni na administrativno odsustvo. Tako da je to najveći izazov sa kojim se Glas Amerike suočava. Prvi put posle 83 godine, program se ne emituje, novinari Glasa Amerike ne izveštavaju, radijskih i televizijskih emisija nema, vebsajt i društvene mreže se ne osvežavaju…Naša publika, 360 miliona ljudi nedeljno, koja nas prati na 49 različitih jezika, ostala je na milost i nemilost dezinformacija koje šire američki neprijatelji.
Novinar: Smatrate li da je odluka o smanjenju finansiranja politički motivisana? Kako je ovo uticalo na sposobnost redakcije da održi nezavisnost?
Braca Đorđević: Svi mi zaposleni smatramo da je USAGM preduzela nezakonite korake protiv Glasa Amerike, jer se doživljava da je VOA prenosio vesti koje nisu bile u skladu sa stavovima administracije. Brojni primeri koje je administracija navela u svom saopštenju, optužujući Glas Amerike da je “Glas radikalne levice”, vrlo lako su pobijeni u članku uticajnog Vašington posta, samo nekoliko dana kasnije. Ja mogu da kažem da smo moje kolege i ja izuzetno ponosni na Povelju Glasa Amerike kojom je naša urednička nezavisnost u potpunosti garantovana zakonom.
Novinar: Glas Amerike je važan izvor informacija za zemlje sa ograničenom slobodom medija. Šta mislite, kako će ovo uticati na tu publiku sada?
Braca Đorđević: Više od 80 godina Glas Amerike prenosi vesti publici širom sveta, uključujući i zemlje gde je sloboda govora ugrožena ili gde se građansko društvo nalazi na udaru. Finansiraju nas američki poreski obveznici, ali urednička nezavisnost garantovana je zakonom, Poveljom, koju je 1976. potpisao predsednik Džerald Ford. Povelja obavezuje Glas Amerike da novinari budu “tačni, objektivni I sveobuhvatni” i da predstavljaju “celu Ameriku, ne samo jedan segment američkog društva.” U mnogim zemljama, u kojima VoA emituje program, mediji koje finansiraju Rusija i Kina, prave sadržaje koji u najmanju ruku navode publiku na pogrešne zaključke, a u najgorem podrivaju SAD. Kao što sam već pomenuo, u poslednje skoro tri nedelje, ta publika, tih 360 miliona ljudi nedeljno, a posebno oni u autoritarnim državama, više nemaju pristup tačnim, proverenim i izbalansiranim informacijama, već su na udaru lažnih vesti i dezinformacija.
Novinar: Kako mislite da će ova odluka uticati na slobodu medija globalno? Može li poslužiti kao presedan drugim vladama da ograniče nezavisno novinarstvo?
Braca Đorđević: Vrlo moguće. Štaviše, moje lično mišljenje je da je to prilično izvesno. Svedoci smo iz godine u godinu izveštaja raznih nevladinih organizacija prema kojima je sloboda medija na globalnom nivou u konstantnom padu. To više nije nikakva tajna, već trend, u okviru kojeg autoritarni režimi guše slobodu medija i ljudska prava, dok korupcija cveta. Pogledajte samo koliko su vest o zatvaranju Glasa Amerike slavili kineski i ruski mediji. Glas Amerike je decenijama kreirao verodostojne sadržaje na jezicima, na kojima su takvi sadžaji bili nedostupni, čime je bio šampion slobode medija, koja je ključni segment slobodnih, otvorenih, demokratskih društava, koji su prirodni saveznici SAD-a.
Novinar: Kao glavni urednik, kako se lično osećate povodom ove odluke? Koju poruku biste želeli da prenesete javnosti i donosiocima odluka?
Braca Đorđević: Lično, nemam nikakvu dilemu da je reč o nezakonitoj odluci. Glas Amerike je osnovan odlukom Kongresa 1942. Da li je ispunio svoju misiju i da li je vreme da više ne postoji? Tu odluku takođe treba da donese Kongres. Ovo je jedan od svega nekoliko medija širom sveta koji su zakonom obavezani da budu fer i izbalansirani. Istraživanja naše publike pokazuju da 80 odsto onih koji vesti dobijaju od Glasa Amerike veruju da se radi o tačnim i proverenim informacijama. Jedan od uglednih portala koji ocenjuje izveštavanje medija (Media Bias Fact Check) opisuje Glas Amerike kao “najmanje ostrašćen” i “visoko” zasnovan na činjenicama. Proces koji svaki tekst ili prilog prolazi u Glasu Amerike je izuzetno rigorozan, sa dva urednika koji pregledaju svaki sadržaj, uz obeveznog urednika za balans, kod svake price iz SAD. Oni koji kritikuju trebalo bi da uzmu i pročitaju vesti koje smo objavljivali svih ovih godina. Na raspolaganju im je sadržaj na skoro 50 jezika i sav naš rad je potpuno javan.
