Biznis.rs: Treći put pomeren rok za primenu pravilnika o bezbednosti na radu

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije po treći put je odložilo primenu ključnih pravilnika iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, pa umesto od sutra, primena novih propisa počeće 1. januara 2027. godine, preneo je danas Biznis.rs.

Poslodavci su time, kako se navodi, dobili dodatnih šest meseci za usklađivanje poslovanja sa novim pravilima.

Odlaganje se odnosi na pravilnike, koji uređuju bezbedan rad na visini, način vođenja i rokove čuvanja evidencija iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, postupak procene rizika na radnom mestu i u radnoj sredini, kao i pregled i proveru opreme za rad, električnih i gromobranskih instalacija i ispitivanje uslova radne sredine.

Navedeno je da se najveći broj novih obaveza odnosi na poslodavce, te da će oni morati da, kada je reč o radu na visini, zaposlenima obezbede odgovarajuću radnu i ličnu zaštitnu opremu, sprovedu detaljnu procenu rizika uz uvažavanje svih faktora koji mogu ugroziti bezbednost.

Takođe, moraće i da organizuju posao da se rad na visini izbegne kada god je to moguće, zatim da uvedu preventivne, organizacione i tehničke mere zaštite, kao i procedure za hitne situacije i sistem izdavanja dozvola za rad.

Obavezna je i dodatna obuka zaposlenih za bezbedan rad na visini.

Kada je reč o kontroli opreme i radne sredine, poslodavci će morati da obezbede da preglede i provere opreme, kao i ispitivanja električnih i gromobranskih instalacija, obavljaju isključivo ovlašćena lica sa licencom.

Kako se dodaje, poslodavci biti u obavezi da redovno ispituju uslove radne sredine, uključujući mikroklimu, fizičke, hemijske i biološke štetnosti, da iz upotrebe povuku neispravnu opremu i instalacije i jasno ih obeleže, kao i da čuvaju sve stručne nalaze i izveštaje o izvršenim pregledima.

Takođe, poslodavci će morati da izrade i redovno ažuriraju Akt o proceni rizika za sva radna mesta, pri čemu će on morati da bude zasnovan na stručnim nalazima ovlašćenih lica.

Obavezni su i da identifikuju i klasifikuju sve opasnosti i štetnosti, utvrde mere za njihovo otklanjanje ili smanjenje i usklade postojeće akte sa novom metodologijom, a rok za usklađivanje tih akata je, takođe, pomeren.

Poslodavci će, kako piše Biznis.rs, morati da vode propisane evidencije iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu prema utvrđenim obrascima, beleže radna mesta sa povećanim rizikom, povrede na radu i profesionalne bolesti, vode podatke o obukama zaposlenih i korišćenju zaštitne opreme, kao i evidenciju o pregledima opreme za rad.

Dokumentacija će morati da se čuva u zakonom propisanim rokovima, koji u zavisnosti od vrste evidencije iznose šest ili čak 40 godina, piše na sajtu.

Iz Unije poslodavaca Srbije su još prilikom prvog odlaganja upozorili da primena novih propisa zahteva značajna organizaciona i finansijska ulaganja.

„Kao najveće izazove izdvojili su usklađivanje internih akata sa novim zakonskim rešenjima, izradu ili reviziju procena rizika prema strožim kriterijumima, organizovanje dodatnih pregleda i ispitivanja opreme i radne sredine, uvođenje novih obrazaca, poštovanje rokova za čuvanje dokumentacije, kao i dodatnu obuku zaposlenih i odgovornih lica, posebno na poslovima sa povećanim rizikom“, piše Biznis.rs.

Prema njihovim ocenama, kako je navedeno, mnoge kompanije, naročito mala i srednja preduzeća, nisu imale dovoljno vremena ni kapaciteta da ispune sve nove obaveze, zbog čega je produženje roka bilo neophodno.

Smatraju da će period do kraja godine omogućiti poslodavcima da kvalitetnije sprovedu sve potrebne mere i usklade poslovanje sa propisima.

U Ministarstvu su naveli da je cilj novog odlaganja da se obezbedi dosledna i efikasna primena propisa, kako bi se smanjio broj povreda na radu i profesionalnih bolesti, ali i povećala svest o značaju ulaganja u bezbednost zaposlenih, piše Biznis.rs.

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu usvojen je 2023. godine, a prvobitno je bilo planirano da njegova puna primena počne do 7. maja 2025. godine, ali su rokovi za primenu pojedinih podzakonskih akata od tada već nekoliko puta pomerani.

Za poslodavce koji ne usklade poslovanje sa propisima, predviđene su visoke novčane kazne. Pravna lica mogu biti kažnjena od milion do 1,5 miliona dinara ukoliko zaposlene ne osiguraju za slučaj povreda na radu i profesionalnih bolesti radi obezbeđivanja naknade štete.

Za isti prekršaj preduzetnicima prete kazne od 200.000 do 400.000 dinara, dok direktori, druga odgovorna lica i poslodavci koji posluju kao fizička lica mogu biti kažnjeni iznosima od 30.000 do 150.000 dinara.

Pored pravilnika, uz Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu donet je i niz drugih podzakonskih akata kojima su detaljnije uređene procena rizika, ispitivanje opreme i instalacija, stručni ispiti, kao i izgled službene odeće inspektora rada.