Biznis.rs: Nezaposlenost na minimumu, a zaposlenost opada

Stopa nezaposlenosti u Srbiji pala je u drugom kvartalu na istorijski nizak nivo od 7,2 odsto, ali broj zaposlenih ne raste istim tempom, piše danas Biznis.rs.

Većina od 56.100 ljudi, odnosno 38.200 osoba, koji se više ne vode na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) nije se zaposlila nego je završila u kategoriji koju zvanična statistika vodi kao "osobe van radne snage".

To potvrđuje i činjenica da je u drugom kvartalu broj zaposlenih povećan tek za 4.100 ili za 0,2 odsto.

Alhemiju gde su nestali radnici ako nisu ni na spisku zaposlenih niti na listi nezaposlenih razrešio je profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Milojko Arsić koji objasnio da je to posledica nekoliko faktora, a pre svega prelaska u neaktivno stanovništvo uz demografske i migracione faktore.

"Stopa nezaposlenosti je na istorijskom minimumu i to su na prvi pogled dobri rezultati. Međutim, kada se detaljnije analiziraju, vidi se da stanje nije tako dobro kao što izgleda jer se uporedo sa smanjenjem stope nezaposlenosti smanjuje i stopa zaposlenosti ili apsolutan broj zaposlenih", rekao je Arsić.

To znači da ljudi koji više nisu nezaposleni nisu izgubili taj status jer su se zaposlili, nego su prešli u neaktivno stanovništvo ili je to posledica demografskih faktora.

"Ti demografski faktori se ispoljavaju na dva načina. Jedan je taj što veći deo radne snage ide u penziju nego što ima mladih. Generacija koja sada godišnje ode u penziju broji 75.000 do 80.000 ljudi, a nove generacije koje dolaze na tržište rada broje oko 65.000, prosto su malobrojnije. Drugi faktor je pasivizacija radne snage i to je glavni razlog zašto je u drugom kvartalu ove godine nezaposlenost opala", rekao je Arsić.

Moguće je, kako je dodao, da određeni uticaj imaju i migracije, ali za ovu godinu još nema dostupnih podataka koliko je ljudi napustilo Srbiju.

Prema njegovim rečima, u drugom tromesečju opadaju formalna, neformalna i registrovana zaposlenost, pa iako pad nije veliki, ima ga u svim segmentima zaposlenosti.

"Ako se gleda po delatnostima, vidi se da je pad koncentrisan na nisko produktivnim delatnostima, kao što su tekstilna industrija, industrija automobilskih kablova i slične delatnosti, gde poslodvaci više ne mogu da finansiraju troškove rada koji postoje u Srbiji. Zbog povećanja minimalne zarade neka od tih preduzeća prestaju da rade", naveo je Arsić.

Istakao je da registrovana zaposlenost već tri godine stagnira ili blago opada i to je nešto što predstavlja nepovoljnu okolnost za Srbiju. Tendencije koje važe za opštu populaciju odnose se i na mlade.

Broj zaposlenih mladih osoba u razdoblju od 15 do 24 godine manji je u drugom kvartalu za 9.200, a nezaposlenih za 5.700, dok je kod mladog stanovništva van radne snage zabeležen rast i to za 10.900 osoba.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da stopa nezaposlenosti u drugom kvartalu ove godine, u poređenju sa prethodnim kvartalom, beleži pad u svim regionima: u Regionu Južne i Istočne Srbije sa 13,7 na 10,4 odsto, Regionu Vojvodine sa 8,4 procenata na 6,6 odsto, Regionu Šumadije i Zapadne Srbije sa 8,3 odsto na sedam procenata i u Beogradskom regionu sa 6,5 na 5,6 odsto.