Stotine ljudi širom Srbije dobile su otkaze ili su premeštene na niža radna mesta zbog podrške ili učešća u protestima, ali i zbog odbijanja da idu na skupove Srpske napredne stranke (SNS), piše Balkanska istraživačka mreža (BIRN) Srbija.
Na udaru režima su i javni i privatni sektor, pokazuje istraživanje BIRN-a.
Šesnaest godina Andrea Besedeš predavala je u osnovnoj školi u Bajmoku, uglavnom matematiku i informatiku.
Pošto su u novembru 2025. širom zemlje počeli protesti zbog smrti 16 osoba u Novom Sadu, u školi je držala časove od 30 minuta, u znak podrške i u skladu sa zakonom. Kada su studenti prolazili kroz Bajmok, u februaru i maju, organizovala im je doček.
Odmazda je usledila brzo: ova nastavnica u kasnim pedesetim od 1. septembra ostala je bez posla, jer je škola odlučila da joj ne produži ugovor.
U novembru je tadašnja Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković donela mišljenje kojim se otpuštanje Besedeš opisuje kao politička diskriminacija i školi nalaže da je vrate na posao i upute izvinjenje. Rok da škola obavesti kancelariju poverenika o preduzetim merama je istekao, a Besedeš nije dobila ni posao nazad, ni izvinjenje.
Više od 100 ljudi podelilo je sa BIRN-om iskustva, među njima nastavnici i univerzitetski profesori, zdravstveni radnici, IT stručnjaci, trgovci, inženjeri, radnici gradskih komunalnih preduzeća, piloti, novinari, opštinski službenici, pravnici, vojnici, umetnici. BIRN je obavio detaljne intervjue sa njih 40.
Svi su rekli da su dobili otkaz, premeštaj ili bili izloženi uznemiravanju jer su podržali studentske zahteve ili odbili da učestvuju u kontraprotestima koje je organizovao SNS.
„Čak i neutralni više nisu smeli biti neutralni. I njih su kažnjavali“, rekao je za BIRN izvor iz Ministarstva poljoprivrede koji je želeo da ostane anoniman.
Brankica Janković koja je do decembra bila poverenica za zaštitu ravnopravnosti Srbije, kaže da su pritužbe na političku diskriminaciju ranije bile sporadične, ali da je njena kancelarija ove godine otvorila 54 predmeta.
„Broj formiranih predmeta nije isti kao ukupan broj obraćanja, tu nisu uključeni svi ljudi koji su dolazili ili zvali, tako da je stvarni broj znatno veći“, objašnjava Janković.
Po podacima Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika i medijskom monitoringu nevladine organizacije Građanske inicijative, više od 100 nastavnika ostalo je bez posla u talasu otpuštanja pred novu školsku godinu, a smenjeno je najmanje 25 direktora škola.
Marko Milivojević, nastavnik istorije, radio je sedam godina u osnovnoj školi u severnom delu Kosovske Mitrovice i stajao na šesnaestominutnim tihim bdenjima za žrtve tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu.
Nakon letnjeg raspusta nije se vratio na posao, jer mu je ugovor istekao i nije bio produžen.
„Nisu to ni protesti, nego prosto 16 minuta tišine. Nije izlazilo puno ljudi i prosto se znalo ko izlazi. Izlazilo je negde od 70, 80 do 100 ljudi. I uvek kada je bilo 16 minuta tišine, izlazilo je to u lokalnim novinama, na lokalnim portalima i onda to nije moglo se sakrije. Mada ja nisam ni želeo da krijem“, kaže Milivojević.
Već godinama su mu u više navrata pretili da će ostati bez posla i držali ga na minimalnom procentu časova jer je odbijao da ide na mitinge vladajuće stranke.
Zna da je u njegovoj školi bez posla ostala još jedna osoba. Iako mu niko nije rekao da mu ugovor nije produžen zbog davanja počasti žrtvama novosadske tragedije, kaže da „nije bilo nijednog drugog razloga“ da mu škola ne produži ugovor.
U Er Srbiji su zaposlenima slali mejlove upozorenja zbog objava na privatnim, ličnim društvenim mrežama, uz obrazloženje da one utiču na „radnu atmosferu i disciplinu“.
„Oni se tu uvek pozivaju na član neki etički kodeks, gde ima da nama nije dozvoljeno da u ime kompanije iznosimo stavove, itd. Što, naravno, nikada nije bilo u ime kompanije. Ja sam uvek svoje stavove iznosila na svom Instagramu koji je zaključan“, ispričala je osoba koja je dobila otkaz u ovoj kompaniji.
Er Srbija nije odgovorila na pitanja BIRN-a o pritiscima na zaposlene i otkazima.
Odmazda nije ograničena samo na javni sektor. Jedna osoba je rekla da je bila primorana da potpiše sporazumni raskid radnog odnosa nakon što je podelila objavu na privatnim društvenim mrežama.
„Ovde ne možeš da se baviš politikom“, bilo je objašnjenje poslodavca.
Na drugom kraju zemlje, radnik privatne firme koji je podržao proteste kaže da je vlasnik došao u kancelariju i „rekao da su ga zvali sa vrha SNS i rekli mu da mora da mi da otkaz“.
Mario Reljanović, stručnjak za radna prava i viši naučni saradnik Instituta za uporedno pravo u Beogradu, objašnjava da u talasu otkaza ima i slučajeva kada nije prekršen Zakon o radu, ali da ono što im jeste zajedničko je kršenje Zakona o zabrani diskriminacije.
Po njegovim rečima, Ustav i zakoni štite pravo na građanske slobode kako u fizičkom, tako i u digitalnom prostoru, što ne treba mešati sa političkim delovanjem na radnom mestu.
Reljanović kaže da na radnom mestu može biti zabranjeno političko delovanje, ali objašnjava da razgovori o društvenim temema, poput protesta, to ni nisu.
„Pričanje o društvenim stvarima, društveno-aktuelnim stvarima, nije politika. Ako kažem da ću ići na protest, ni to nije politička aktivnost. Ako kažem, sada bi trebalo da se učlaniš u tu i tu partiju, da ideš na njihov miting – to je političko delovanje“, nave je on.
Kako je rekao, pojedinci mogu da rade šta god žele tokom pauze za ručak, vikendom i na društvenim mrežama.
„Svako može da ide na 16 minuta tišine ili može što god da radi na toj pauzi. Sve dok je van prostorija poslodavca, može da se ogrne u sliku Aleksandra Vučića i da pleše u ulici. Samo je bitno da to ne radi u ime poslodavca“, kaže Reljanović.
Mediji su već izveštavali i o drugim vrstama odmazde prema privatnicima – nekima su prostorije napadali unajmljeni batinaši, a nekima dolazile inspekcije.
„Poslali su tri inspekcije u roku od nekoliko meseci, ali nisu mogli ništa da nađu“, rekao je jedan vlasnik malog biznisa u gradu u zapadnoj Srbiji.
Nekoliko preduzetnika reklo je da su izgubili poslove sa javnim preduzećima ili kompanijama za koje su radili kao podizvođači na javnim poslovima.
„Pozvali su me na sastanak, gde mi je direktor rekao da su oni zadovoljni sa saradnjom sa mnom i da bi želeli da se ona nastavi, ali kako sam podržao proteste, oni ne žele da imaju problema. Slična ili ista priča je bila i sa drugim javnim preduzećima kojima sam pružao usluge više od decenije. To se dalje nastavilo i sa skoro svim privatnim firmama kojima sam godinama pružao usluge, a imaju veze sa SNS-om“, napisala je jedna osoba iz Novog Sada.
Posle prosvete, zdravstvo je sektor iz kog se novinarima BIRN-a javilo najviše ljudi navodeći da su dobili otkaze, degradaciju pozicije ili premeštaj.
Ovo se dešavalo širom Srbije i na svim nivoima zdravstvene zaštite – od domova zdravlja, do najznačajnijih i najvećih bolnica u Beogradu bez posla su ostajali svi – od tehničara do načelnika klinka. Među lekarima koji su izgubili posao su profesor i hirurg Vladimir Dugalić sa Prve hirurške klinike Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, doktorka Vanja Stajić i medicinski tehničari Nemanja Velikić i Dejan Spremić iz Zavoda za urgentnu medicinu u Novom Sadu.
Od početka protesta, smenjeni su: kardiolog Arsen Ristić sa mesta načelnika Odeljenja za srčanu insuficijenciju i pomoćnika direktora Klinike za kardiologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije (UKCS), Vladimir Arsenijević sa mesta načelnika Hitnog prijema Urgentnog centra UKCS, Tatjana Adžić Vukičević sa mesta načelnika drugog kliničkog odeljenja Klinike za pulmologiju UKCS.
Miloš Nikolić smenjen je sa mesta načelnika Klinike za dermatologiju i venerologiju UKSC i njegov zamenik Dušan Škiljević, Jelena Martić sa mesta načelnika Službe za lečenje i ispitivanje bolesti novorođenčadi na Institutu za majku i dete, Lidija Kandolf Sekulović sa mesta načelnice odeljenja Klinike za kožne i polne bolesti VMA.
Željko Mijušković smenjen je sa mesta načelnika Odseka za funkcijsku dijagnostiku Klinike za kožne bolesti VMA prekomandovan je u Niš, a Branko Dujović sa iste klinike u Novi Sad, hirurg Dragan Nikolić smenjen je sa mesta upravnika Urgentnog centra Kliničkog centra Vojvodine, hirurg Aleksandar Karamarković sa mesta direktora Klinike za hirurgiju Nikola Spasić Kliničko-bolničkog centra Zvezdara, kardiolog Vladimir Zdravković sa mesta rukovodioca Klinike za kardiologiju u Univerzitetskom kliničkom centru u Kragujevcu.
Slađana Petrović Ćika smenjena je sa mesta načelnice Odeljenja za anesteziologiju sa reumatologijom u Zdravstvenom centru Studenica u Kraljevu, Snežana Holcer Vukelić sa mesta načelnice odeljenja za prijem, trijažu i zbrinjavanje urgentnih stanja Opšte bolnice Sombor.
U Telekomu Srbije mnogi zaposleni strahuju od gubitka posla zbog odbijanja da odlaze na mitinge SNS-a. Tri nezavisna izvora potvrdila su za BIRN da se od zaposlenih konstanto traži da podrže režim. Iz Telekoma nisu odgovorili na pitanja BIRN-a do objavljivanja teksta.
Daj svoj stav!
Argumentuj, budi korektan — ili pročitaj tuđe stavove.