Beograd uveo naplatu grejanja po potrošnji, veći računi za domaćinstva

Koliko će grejanje biti skuplje, ne zna ni preduzeće Beostan koje se bavi održavanjem zgrada i angažovanjem profesionalnih upravnika, koje je ovu informaciju podelilo u javnosti.

„Ne znamo tačnu cifru, ali znamo da račun može biti i duplo veći nego prošle godine. Od ove godine sistem obračuna grejanja se promenio. Više nema fiksne cene, sada se plaća prema stvarnoj potrošnji i to zavisi direktno od toga koliko je zima hladna, odnosno od kolektivne potrošnje zgrade“, naveli su iz Beostana na društvenim mrežama.

Nova stavka na računu pod nazivom „instalisana snaga“ plaćaće se tokom cele godine. Kako navode, kada bude krenula grejna sezona, dodaje se stavka za potrošnju u iznosu od 9,03 dinara po kilovatsatu i dok ne prođe prva grejna sezona i ne vide se stvarni brojevi, „niko ne može reći tačno koliko će iznositi račun“.

Ukoliko korisnik pripada kategoriji domaćinstva, za naplatu toplotne energije i potrošene tople vode u Beogradu nadležno je javno komunalno preduzeće „Infostan tehnologije“.

Toplotna energija se plaća svakog meseca, tokom cele godine, za stambeni prostor, a za garaže samo u toku grejne sezone koja traje od 15. oktobra do 15. aprila. 

U zgradama koje imaju zajednički prostor u okviru zgrade (vešernice, zajedničke prostorije i sl.) koje se greju, naknada se uvećava srazmerno odnosu površine zajedničkog prostora i ukupne površine stanova u zgradi.

Naplatu isporučene toplotne energije u poslovnom prostoru obavljaju direktno „Beogradske elektrane“.

Nova ekonomija od Beogradske elektrane nije dobila odgovor na koji način će biti vršena naplata.

Dejan Stojanović iz Udruženja toplana kaže da je sistem naplate grejanja po potrošnji trebalo da bude uveden još davno, kao i da čitava Evropa naplaćuje grejanje po potrošnji.

Kako kaže, u podstanicama se nalaze ultrazvučni merači putem kojih se očitava potrošnja za ceo objekat. Ta količina energije koja je izmerena (potrošena), prema njegovim rečima deli se sa ukupnom grejanom površinom i za svaki stan se množi brojem kvadrata (u zavisnosti od kvadrature stana). 

„Na taj način se dobija proračunska energija za svaki stan. Druga stvar je da postoje zgrade gde postoje i pojedinačni delioci troškova odnosno alokatori koji su instalirani na radijatorima i putem njih se radi takozvana individualna podela“, rekao je Stojanović.

Građani Beograda žale se da im već nekoliko meseci stižu računi za grejanje čiji iznos varira iz meseca u mesec.

Na primer, jedna od stanovnica Beograda u januaru je dobila račun od Infostana za površinu od oko 70 kvadrata – od 9.900 dinara, u februaru 12.000 dinara, u martu 17.600, aprilu 20.900 dinara, dok je u maju snižen na 13.200 dinara.

Ovakvu razliku u ceni Stojanović objašnjava time što se cena grejanja po kvadratu računa na osnovu prosečne potrošnje i dodaje da one kojima su stigli niži ili viši računi čeka korekcija tokom zime.

„Beogradske elektrane su još prošle godine najavljivale da će se sa ovim načinom računanja krenuti. Kad podelite svu napravljenu energiju, vi dobijete apsolutni prosek, ali svaka zgrada unutar toga dobija veću ili manju, a neke i jednaku energiju. Šabac na taj način naplaćuje grejanje još od 2010. godine“, rekao je on.

Istakao je da se od tada dešavalo da trećina stanovništva koja ima centralno grejanje u gradu dobija identične račune svakog meseca, da trećina dobija veće, dok ostatak dobija manje nego ranije, jer sve zavisi od starosti zgrade, spoljašnje izolacije i slično.

Naplata po potrošnji, kako je istakao, „hoda“ kroz pravni promet Srbije još od 2015. godine i to je prvi korak kako bi se kasnije krenulo ka merama energetske efikasnosti.