Benzin u SAD košta 52% više nego pre rata sa Iranom

Cena galona (3,8 litara) običnog benzina u SAD porasla je za 31 cent (0,26 evra) u protekloj nedelji, dostigavši prosečno 4,54 dolara po galonu (1,02 evra po litru) u sredu što je 52% skuplje nego pre početka rata sa Iranom, po podacima Američke automobilske asocijacije (AAA).

Glavni razlog zašto vozači plaćaju više na pumpama je taj što je rat zaglavio tankere za naftu u blizini Ormuskog moreuza, uskog prolaza kroz koji u miru prolazi petina svetske sirove nafte. Cena sirove nafte, koja je glavni sastojak benzina, rasla je tokom većeg dela poslednja dva meseca jer je Iran zatvorio taj plovni put koji se nalazi uz njegovu obalu.

Sredinom aprila cene benzina u SAD padale su svakodnevno skoro dve nedelje usred znakova da bi se sukob mogao smiriti.

„Posle objave prekida vatre, postojao je izvesni optimizam da bi ovo zaista mogao biti početak kraja sukoba“, rekao je Rob Smit, direktor globalne maloprodaje goriva u S&P Global Energy. „I tako su cene sirove nafte pale shodno tome, usledile su spot cene benzina, i tako dalje, i… trgovci na malo su takođe snizili cene“, objasnio je on.

Ali cene benzina su promenile kurs i ponovo rastu jer je produbljivanje neprijateljstava oko moreuza između SAD i Irana ograničilo zalihe nafte.

„Postoji fundamentalni nedostatak koji će postojati globalno, ili fundamentalna borba da se zadovolji potražnja i to će podići cenu“, rekao je Smit i nastavio: „Bez obzira na to šta vlada kaže ili šta bilo koji učesnik na tržištu misli, postoji pravi pritisak naviše koji se vrši na cene svakog dana kada je Ormuski moreuz ograničen. I dalje je ozbiljno ograničen“.

Vlasnici benzinskih pumpi određuju svoje cene, ali mnogo faktora utiče na to šta odlučuju da naplaćuju.

Glavni sastojak cene benzina je cena barela sirove nafte. U SAD, cene nafte su predstavljale oko 51% cene galona benzina u 2025. godini, po podacima Američke administracije za energetske informacije.

To znači da kada cene sirove nafte rastu, cene benzina uglavnom prate rast. Manje nafte na tržištu znači više cene nafte i benzina.

Efektivno zatvaranje Ormuskog moreuza od strane Irana tokom rata izazvalo je najveći poremećaj snabdevanja u istoriji tržišta nafte, po podacima Međunarodne agencije za energiju, podižući cene nafte na čak 112 dolara po barelu početkom aprila.

Cene nafte pale su ispod 100 dolara po barelu u sredu pošto je izgledalo da se SAD i Iran približavaju početnom sporazumu o okončanju rata. To bi moglo da spusti i cene benzina, ako se trend nastavi.

Bob Klajnberg, vanredni viši istraživač u Centru za globalnu energetsku politiku Univerziteta Kolumbija, uporedio je prosečnu cenu galona benzina u SAD sa cenom barela WTI – američke referentne nafte, tokom poslednjih nekoliko nedelja i rekao da su se promene cena uglavnom poklapale.

„Nije ovde neka velika misterija“, rekao je Klajnberg, „nije baš proporcionalno, ali oblik krive prati isti obrazac, i zaista sa vrlo malim kašnjenjem“.

Savezni i državni porezi doprineli su oko 17% ceni nafte, troškovi rafiniranja i profit doprineli su 14%, a distribucija i marketing još 17%, saopštila je EIA. U nekim državama, poput Kalifornije, viši porezi i troškovi rafiniranja guraju cenu benzina znatno iznad proseka SAD.

Jedan događaj koji je mogao da promeni putanju cena benzina dogodio se u aprilu, kada su SAD blokirale iranske luke kako bi sprečile tu zemlju da izvozi naftu.

„Iran je slao neuobičajeno velike količine nafte na globalna tržišta, tako da je to pomagalo da cene budu umerene“, rekao je Džim Krejn, istraživač energetike na Institutu Bejker Univerziteta Rajs.

„Trampova administracija odlučuje da će kazniti Iran i pokušati da izvrši veći pritisak na Iran blokiranjem njihovog izvoza, tako da to naravno vrši pritisak na Iran, ali takođe vrši pritisak na globalne cene nafte i tera ih da rastu. To je verovatno bio veliki faktor“, rekao je on.

Ono što su rafinerije i trgovci spremni da plate za naftu naglo varira kada se pojave vesti o napadima na brodove u Persijskom zalivu ili zastoju diplomatskih pregovora. „Tržište nafte je izuzetno osetljivo na ono što dolazi iz Bele kuće“, rekao je Klajnberg.

Početkom marta, na početku rata u Iranu, cena benzina je skočila za 48 centi (0,43 evra) za nedelju dana. Najveći nedeljni skok bio je u martu 2022. godine, kada je cena skočila za 60 centi (0,53 evra) za nedelju dana pošto je Rusija napala Ukrajinu, saopštila je AAA.

Niko ne može da predvidi koliko će cene benzina porasti. Galon običnog benzina u SAD sada košta više nego početkom maja 2022. godine, a tada je cena nastavila da raste tokom godine, saopštila je AAA.

Što duže bude ometano protok nafte kroz Ormuski moreuz, cene će biti veće i biće potrebno duže da se vrate u normalu, rekao je Smit.

„Čak i ako bi došlo do istinskog i trajnog rešenja sukoba, obe strane se slažu da se ponašaju lepo i zaista se obavezuju da će Ormuz ostati otvoren, to će se nastaviti“, kazao je on.

„Trebaće meseci da se vratimo na ono što je bilo pre rata, ako ne i duže“, rekao je Smit.

„Unutar naftne industrije će i dalje postojati premija rizika povezana sa prolaskom kroz taj region. Ne da je to ikada bilo savršeno bezbedno putovanje, ali poslednjih nekoliko meseci je pokazalo da će biti teško ubediti pošiljaoce i osiguravajuće kompanije da će nivo rizika biti sličan onom koji je bio u februaru. Proći će mnogo vremena pre nego što se iko može u to uveriti“, smatra Smit.