Dokumentarac „Melanija: 20 dana do istorije“ (Melania: 20 Days to History) pruža gledaocima intiman uvid u život Melanije Tramp u danima koji su prethodili inauguraciji njenog supruga u januaru 2025, a kako ocenjuje Bi-Bi-Si (BBC), film prate kontroverze.
Film, čiji je koproducent prva dama, dobio je značajnu pažnju kritičara Trampove administracije i nadzornih tela, koji su kritikovali finansiranje projekta i vreme njegovog objavljivanja kao „neosetljivo“, jer u Americi rastu protesti zbog dva ubistva u Mineapolisu, u koja su umešani agenti Službe za imigraciju (ICE).
Ako ostavimo politiku na stranu, oni koji traže odgovore kako Tramp provodi vreme mogli bi smatrati da film nije zadovoljavajući – u većem delu prikazuje Melaniju Tramp u prolazu, na javnim događajima, ili kako između sastanaka bira uzorke tkanine i posuđe.
Ipak, kratki razgovori sa njenim najbližim prijateljima pružaju uvid kako se prva dama pripremala za početak drugog predsedničkog mandata Donalda Trampa.
Suprug je stalno hvali za film, piše BBC.
„Uradila je sjajan posao. Obavezno pogledajte film ‘Melanija. Nabavite karte odmah, brzo se rasprodaju“, napisao je Tramp na mrežama 26. januara, a četiri danas kasnije objavio je „Sinoć sam drugi put gledao film ‘Melanija’. Publici se baš dopao, kao i meni. Pogledajte ga, obavezno pogledajte“.
Ipak, nisu baš svi oduševljeni filmom.
Mnogi su osuli paljbu u komentarima na društvenim mrežama, a drugi kažu, pozivajući se na objave sa blagajni nekih bioskopa, da bi film mogao da bude najveći neuspeh u istoriji Holivuda.
Na početku filma, Melanija je jasna: „Želim da pokažem američkom narodu moj put od obične građanke do prve dame“.
„Melanija“ je koprodukcija prve dame i reditelja Breta Ratnera, zajedno sa drugim partnerima, a za distribuciju je zadužen Amazon MGM Studios.
Film je Ratnerov prvi projekat otkako je optužen za seksualno nedolično ponašanje na vrhuncu pokreta #MeeToo 2017. godine. Ratner je negirao optužbe.
Veći deo filma se dešava u Tramp kuli u Njujorku, u predsedničkoj rezidenciji na Floridi u Mar-a-Lagu, ili na putu između njih.
Ne vidi se mnogo unutrašnjost dva luksuzna objekta, već tek prostorije u kojima se Melanija sastaje sa stilistima, organizatorima događaja i dekoraterima enterijera.
Jedan od najemotivnijih trenutaka u filmu je kada Melanija govori o smrti majke, Amalije Knavs, koja je preminula u januaru 2024. godine.
Donalda Trampa tek povremeno vidimo u filmu – pojavljuje se na ključnim događajima i u nekoliko privatnih trenutaka da bi pohvalio suprugu.
Možda su njeni najtopliji odnosi sa njenim dugogodišnjim stilistom, Erveom Pjerom i prvom damom Francuske Brižit Makron, navodi BBC.
Dok su Donald Tramp i francuski predsednik Emanuel Makron imali problema sa odnosima, u filmu vidimo srdačan video poziv dve prve dame i njihovu zajedničku zabrinutost zbog porasta anksioznosti mladih i lošeg uticaja društvenih mreža.
Nasuprot tome, njeni sastanci sa Pjerom, koji je zaslužan za mnoge njene izglede na javnim događajima, usredsređeni su na finije detalje – koja veličina kragne ili kroj revera.
Ono što ne vidimo u filmu jeste šira Trampova porodica, kako žive, ili, kako navodi BBC, na šta im ode dan.
Trampova deca se pojavljuju samo u masi na polaganju predsedničke zakletve.
Melanija Tramp toplo govori o sinu Baronu, iako on izgleda izbegava kameru – naglo odlazi kada porodica zajedno uđe u Belu kuću. „Veoma je važno da on živi život koji želi“, kaže ona.
Kroz ceo film provejava Melanijina nelagodnost zbog nove (stare) uloge, ponekad kao da žali što gubi privatnost i slobodu zbog obaveza prve dame.
Prateći vesti, ona izražava iskrenu tugu zbog izveštaja o tragediji ili deci koja provode mnogo vremena pred ekranom, ali se uzdržava od iznošenja mišljenja ili konkretnih političkih ciljeva kao prva dama.
Dokumentarci su postali ključni deo propagandnog alata poznatih ličnosti u poslednjoj deceniji.
Dok društvene mreže mogu da budu nepredvidive, dokumentarci koje su same producirale poznate ličnosti, nude izvor prihoda, uslugu obožavaocima i jedinstven stepen kontrole slike, sve uz obećanje intimnosti.
Na projekciji u bioskopu van Vašingtona, na kojoj je bila i BBC novinarka, u sali je uglavnom bila starija publika, neki od gledalaca umotani u američke zastave ili u odeći tih boja. Bilo je kao na utakmici: navijali su i aplaudirali tokom celog filma.
Privatna projekcija u Beloj kući, kojoj su prisustvovali konzervativna influenserka Erika Kirk, supruga ubijenog Čarlija Kirka i izvršni direktor kompanije Epl (Apple) Tim Kuk, održana je nekoliko sati nakon što su federalni agenti ubili Aleksa Pretija u Mineapolisu.
Trampovi kritičari su rekli da je raskošni događaj bio neprimeren u osetljivom trenutku.
U Los Anđelesu je bilo i incidenata. Demonstranti su uništili reklame koje su promovisale film.
Kritika je upućena i Amazonu koji je finansirao film, posebno u vreme kada nekoliko milijardera i poslovnih lidera, među kojima i osnivač Amazona Džef Bezos, nastoji da ojača veze sa Belom kućom.
Prema izveštajima medija, Amazon je potrošio 35 miliona dolara na marketing, pored oko 40 miliona dolara za prava na film.
Na sajtovima za recenzije objavljene su vrlo negativne ocene i pre nego što je film objavljen, a poznavaoci filmske industrije su ga opisali kao neobično skup dokumentarac.
Daj svoj stav!
Argumentuj, budi korektan — ili pročitaj tuđe stavove.