BBC o Šmitovoj ostavci: Čini se da je izgubio i podršku SAD zbog projekta Južna interkonekcija

Imenovanje Kristijana Šmita za visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini (BiH) nikada nije odobrila Rusija, a sada se čini da je izgubio i podršku Sjedinjenih Američkih Država (SAD), što njegovu poziciju čini neodrživom, piše BBC, preneli su sarajevski mediji.

„Najmoćnija figura u BiH potvrdila je da se povlači sa funkcije… Njegovo vreme na toj poziciji bilo je obeleženo sukobima i kontroverzama“, navodi se u tekstu, uz podsećanje da Šmit obavlja funkciju međunarodnog visokog predstavnika od 2021. godine, što predstavlja drugi najduži mandat među svim visokim predstavnicima.

BBC dalje navodi da je sada šire pitanje – da li Kancelarija visokog predstavnika (OHR) uopšte ima budućnost i, ako nema, šta bi to značilo za BiH?

U tekstu se navodi da funkcija visokog predstavnika potiče iz Dejtonskog mirovnog sporazuma, kojim je okončan razorni etnički sukob u BiH, te da visoki predstavnik, koga imenuju Ujedinjene nacije (UN), treba da obezbedi poštovanje mirovnog sporazuma, kao i da poseduje široka ovlaštenja kako bi „držao pod kontrolom često zavađene etno-političke lidere u zemlji“.

Podsetili su da je tokom svog mandata visokog predstavnika Pedi Ešdaun koristio „bonska ovlaštenja“, smenivši, kako su naveli, šezdeset bosanskih Srba zvaničnika u jednom danu 2004. godine, zbog odbijanja saradnje s Haškim tribunalom.

„Ešdaun je zbog toga dobio ne baš laskavi nadimak ‘Vicekralj Bosne’. Kasniji nosioci ove funkcije bili su znatno povučeniji. Međunarodni podržavaoci BiH fokusirali su se na to da se domaći lideri sami nose sa svojim problemima“, navodi BBC.

U tekstu se ocenjuje da se neuspeh takvog pristupa ogleda u Šmitovoj aktivnijoj ulozi nakon njegovog imenovanja.

„Više puta je koristio ‘bonska ovlaštenja’ da bi blokirao separatističke zakone koje je promovisao lider bosanskih Srba Milorad Dodik, koji je ignorisao te zabrane. Taj sukob doveo je do toga da Dodik dobije jednogodišnju zatvorsku kaznu i šestogodišnju zabranu obavljanja javnih funkcija”, naglašava se u tekstu.

BBC dalje ocenjuje da se „čini se da bi Dodik dugoročno mogao izaći kao pobednik“, ističući da se „njegovo skupo angažovanje lobista u Vašingtonu isplatilo kada su SAD ukinule dugogodišnje sankcije protiv njega“.

„Cinici su primetili da je Dodik posle toga podržao dodelu velikog projekta gasovoda do tada malo poznatoj američkoj kompaniji povezanoj s porodicom (američkog predsednika Donalda) Trampa. Nasuprot tome, čini se da su Šmitove rezerve prema tom projektu njega koštale podrške Vašingtona”, navodi se u tekstu.

BBC ocenjuje da bi sledeći potez mogao bi biti presudan za budućnost BiH.

„Šmit kaže da će ostati na funkciji dok ne bude izabran njegov naslednik. Međutim, Rusija je više puta podržala Dodikove pozive za zatvaranje OHR-a. Ako SAD zauzmu sličan stav, Bosna bi mogla izgubiti jedinu osobu koja može delovati kao zaštita od separatističkih ambicija etno-nacionalističkih lidera“, upozorava se u tekstu.