Banke u Srbiji će u subotu, 22. februara zatvoriti račune Naftne industrije Srbije (NIS) i prestaće da obavljaju transakcije sa tom firmom, piše danas Nova ekonomija.
„Firma prestaje da postoji kada joj ugase račune. Sve i da neko hoće da krši sankcije, nema kako da uplati novac NIS-u. Vlada Srbije zaista ne sme da se igra sa tim, jer i sama može da dođe pod udar sankcija“, kazao je sagovornik Nove ekonomije i ocenio da nije ostvarivo predloženo rešenje, da posrednici kupuju naftu i preprodaju NIS-u, jer bi i oni došli pod udar sankcija.
Sve banke će, prema saznanjima Nove ekonomije, prestati saradnju sa NIS-om kojem su SAD u januaru uvele sankcije, osim „možda“ Poštanske štedionice, koja je u vlasništvu države.
„Posledica zatvaranja NIS računa u bankama je da će ubrzo sa radom prestati i NIS-ove benzinske stanice. Kompanija je razmatrala mogućnost da nastavi da radi primajući samo gotovinu na pumpama, u slučaju da joj bude onemogućen prihvat kartica, ali je zaključeno da bi takav način rada u praksi bio neizvodljiv i da bi u svakom slučaju imala problem sa svim ostalim plaćanjima koja se moraju izvršiti u okviru bankarskog sistema“, piše Nova ekonomija.
Prema podacima NIS-a, kako se navodi, ta kompanija na tržištu Balkana upravlja mrežom sa više od 400 benzinskih stanica u dva brenda – NIS Petrol i premijum brend GAZPROM.
U Srbiji, prema podacima Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine iz maja 2024. godine, ima 1.529 benzinskih stanica, od toga NIS vodi 324, a više od 100 imaju Lukoil i Knez petrol.
„NIS drži oko 80 odsto srpskog tržišta naftnih derivata, a gledano samo u maloprodaji nešto manje od pola, zbog čega nema sumnje da bi prestanak rada ove kompanije izazvao jak poremećaj na tržištu goriva“, piše Nova ekonomija.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.