„Balkanska odiseja“, nova knjiga profesorke istorije na Univerzitetu u Minhenu Mari-Žanin Čalić (Marie-Janine), osvojila je danas ovogodišnju nagradu Lajpciškog sajma knjiga u kategoriji stručne literature i esejistike, jednu od najvažnijih u Nemačkoj.
Knjiga prikazuje sudbine ljudi koji su potražili utočište u Kraljevini Jugoslaviji i drugde u Jugoistočnoj Evropi od 1933. do 1941. nastojeći da se spasu progona u nacističkoj Nemačkoj i Austriji. Istraživanje autorke je pokazalo da su ih balkanske zemlje primile otvorenije nego mnoge zapadne države.
Žiri je u obrazloženju naveo da je knjiga profesorke Čalić „posvećeno napisana“ i da je tema „pomno istražena“.
„Želja mi je bila da pokažem nepoznatu i iznenađujuću stranu Balkana. Ne kao poprište nasilja, nego kao mesto gde su hiljade našle utočište. Htela sam i da pišem o iskustvu običnih ljudi“, rekla je autorka knjige.
Ukazujući na sadašnje sudbine izbeglica u mnogim krajevima sveta, profesorka Čalić je navela da je među podsticajima da napiše knjigu bila i spoznaja da se istorija ne ponavlja, ali da postoji mnogo istovetnih kretanja koja se iskazuju na drugačiji način.
Mnogi umetnici, glumci, pisci, aktivisti i svi drugi, koji su morali da beže iz nacističke Nemačke zbog svojih političkih ubeđenja ili zato što su bili Jevreji, krenuli su posle 1933. prema jugoistoku jer su im drugi putevi u Evropi bili zatvoreni.
Neki su uspeli da se dokopaju američkih obala ili Palestine, pojedini su u ilegali preživeli rat, neki su se pridružili narodno-oslobodilačkom pokretu Jugoslavije, a mnogi su izgubili život u logorima na Banjici, Starom Sajmištu i Jasenovcu.
Pretražujući arhive i uvidom u neobjavljene lične dnevnike i druga dokumenta, nemačka istoričarka opisuje sudbine pedesetak izbeglih i istovremeno objašnjava tadašnje političke prilike u Nemačkoj, Austriji, Kraljevini Jugoslaviji i celom regionu Jugoistočne Evrope.
Akademska knjiga iz Beograda, kako se saznaje, priprema prevod nagrađene knjige, koju je objavila izdavačka knjiga C.H.Bek (Beck) u Minhenu.
Mari-Žanin Čalić je autorka petnaestak značajnih studija o istoriji Jugoistočne Evrope. Bila je, pored ostalog, savetnica mirovnih snaga Ujedinjenih nacija u Jugoslaviji (Unprofor) i veštakinja Međunarodnog krivičnog suda Ujedinjenih nacija za zločine počinjene tokom jugoslovenskih ratova 1990-ih (Haškog tribunala).
Nagrada Lajpciškog sajma za evropsko razumevanje juče je uručena zagrebačkom književniku Miljenku Jergoviću za zbirku pripovedaka „Ludo srce. Sarajevski Marlboro Remastered“. Priznanja su u iznosu od 20.000 evra.
Šta vi mislite?
Uključite se u diskusiju ili pročitajte stavove drugih čitalaca.