Avganistanka osuđena na bičevanje zbog iznajmljivanja mašine za šivenje od muškarca

Stotine žena u Avganistanu bile su prisiljene da priznaju „moralne prekršaje“ koje nisu počinile, a zatim su javno bičevane od strane talibanskih vlasti. Tri žene koje su preživele ovu brutalnost odlučile su da progovore o užasima koje su pretrpele, piše Nova.rs.

Od kako su talibani ponovo preuzeli vlast 2021. godine, više od hiljadu ljudi — među njima najmanje 200 žena — bilo je izloženo javnom poniženju i fizičkom kažnjavanju, pokazuju sudski zapisi i izveštaji medija. Pravi broj žrtava verovatno je znatno veći.

Žene su najčešće optuživane za tzv. „moralne zločine“, što uključuje izlazak iz kuće bez muškog staratelja (mahrama) ili razgovor sa muškarcima koji im nisu rodbina. Sve tri sagovornice britanskog Gardijana i avganistanske agencije Zan Times izjavile su da su bile primorane da priznaju krivicu pre nego što su kažnjene.

Diba (38): „Nazvali su me prostitutkom“

Diba živi sa sedmoro dece, dok joj je muž na radu u Iranu. Kao krojačica, sama izdržava porodicu šijući mušku garderobu i dostavljajući je klijentima. U poslednje dve godine dva puta je hapšena od strane „moralne policije“ talibana.

Prvi put, zbog toga što je iznajmila šivaću mašinu od muškarca koji joj nije bio rođak. Tukli su je, nazvali prostitutkom i držali u zatvoru četiri noći. Drugi put uhapšena je kada je, zbog nestanka struje, otišla u kafić da napuni telefon. Iako je nosila dugu jaknu i veliki šal, talibani su je ispitivali zašto nije pokrivena i gde joj je mahram.

„Rekla sam im da sam došla da napunim telefon i uzmem sendvič jer je zbog zemljotresa nemoguće boraviti u kući. Poludeli su. Izbacili su vlasnika radnje i pretukli ga vičući: ‘Zašto si ovu ženu pustio unutra? Kakav odnos imaš s njom?’ Kad sam ih videla kako ga tretiraju, pokušala sam da se raspravim“.

Uhapšena je dva dana kasnije. Provela je 20 dana u zatvoru, u ćeliji sa još 14 žena, od kojih su neke spavale na podu bez hrane i osnovne higijene. Kada je zatražila da pozove kući zbog bolesne ćerke, bacili su je u samicu. Suđenje je održano bez advokata. Osuđena je na 25 udaraca bičem zbog izlaska bez mahrama i „uvrede verskih učenjaka“.

„Prekrili su mi glavu i išibali me pred svima“, kaže. Nakon toga je zadržana još dva dana dok se rane delimično ne zaleče. Po povratku kući, suočila se s prezirom zajednice i uzima lekove kako bi se nosila s traumom.

Sahar (22): „Ako ne poslušam, mučiće me“

Sahar je bila teško bolesna i nije imala ko da je odvede u kliniku osim rođaka koji joj nije bio zakonski mahram. Talibani su zaustavili njihovo vozilo, pretukli rođaka, razbili telefone i odvezli Sahar u pritvor.

„Plakala sam i molila za lekove, ali su me šutirali i rekli da će nas ubiti ako još jednom progovorim.“

Ispitivala ju je žena u nikabu koja je tražila da prizna da je u vezi s rođakom. Sahar je odbila, ali su joj zapretili mučenjem. Sutradan, pod prisilom i bez advokata, izjavila je pred sudom da su imali odnos, iako su članovi porodice svedočili da su rođaci.

„Morala sam da priznam pred majkom i ujacima nešto što nije istina. Tukli su me i pretili rođaku. Nisam imala izbora“, kaže.

Osuđena je na 30 udaraca, njen rođak na 70. Javnost je obaveštena putem razglasa, a među okupljenima je bila i njena mlađa sestra. „Plakala je dok me gledala. To me slomilo.“ Nakon toga, njihova porodica je morala da se preseli iz sela u grad zbog osude i ogovaranja.

Karima (18): „Zavezali su me i gazili“

Karima je kao šesnaestogodišnjakinja krenula s rođakom po materijal za šivenje kada su ih talibani zaustavili. Uprkos objašnjenju da su rođaci, odmah su ih uhapsili jer „rođak nije validan mahram“.

Provela je dva meseca u zatvoru gde je imala napade panike i halucinacije. „Jednog jutra sam se probudila s krvavim zglobovima. Druge zatvorenice su mi rekle da su me zavezali i gazili tokom noći.“

Nju i rođaka su javno išibali — Karima je dobila 39 udaraca, a njen rođak 50. Nakon toga su ih zadržali još nedelju dana kako bi se rane povukle pre nego što budu pušteni.

Talibani su joj zabranili da napusti zemlju i rekli da je „pod prismotrom“. Po povratku u selo, suočila se sa sramotom i osudom, pa je kao i druge dve žene bila prinuđena da se preseli u drugi grad.