Apel za odlaganje stupanja na snagu naplate ,,Tarife naknade za davanje na poslugu originala i umnoženih primeraka autorskih dela izdatih u štampanoj formi”

Dopis prenosimo u celosti.

Stupanje na snagu naplate ,,Tarife naknade za davanje na poslugu originala i umnoženih primeraka autorskih dela izdatih u štampanoj formi” (Sl. glasnik RS, br. 50/2024) (Tarifa), koja predviđa da sve javne biblioteke plaćaju 15 dinara po pozajmljenom primerku knjige (po modelu npr. 50.000 pozajmica knjiga – 750.000 dinara za naplatu) predstavlja namet na javne biblioteke, koji je ustanovljen bez dovoljno rasprave i sagledavanja stanja u kojem se one nalaze, zbog čega apelujemo na hitno odlaganje njegove primene do uspostavljanja drugačijeg mehanizma naplate koji bi bio moguć i održiv i koji bi doprinosio pravičnom i pravednom rešenju za sprovođenje Zakona o autorskim i srodnim pravima. Budžeti biblioteka zavise od osnivača a finansijski planovi biblioteka za osnivača nisu obavezujući, već se usvajaju najčešće delimično, a nekada čak i ne, pa nema sumnje da je za sprovođenje zakona izabrana finansijski najslabija karika, odnosno biblioteka, što jasno ukazuje na neodrživost i nemogućnost praktičnog sprovođenja i naplate Tarife na ovaj način. Kao reprezantativno udruženje ni na koji način se ne zalažemo da se ne plaća nadoknada autorima! Naprotiv, ovim putem ukazujemo na nevaljanost ovog podzakonskog akta, čija primena bi, ukoliko ne bude u značajnoj meri izmenjen, imala pogubne efekte na pravo građana na znanje i tačne i ažurne informacije. Posledično ni sami autori ne bi imali korist od svojih autorskih prava. Ovakav podzakonski akt suprotan je ciljevima jer poništava sve mere i aktivnosti predviđene za razvoj i podsticanje kulturnih delatnosti u drugim propisima (strategije, zakoni i dr.). Uporednopravna praksa u ovoj oblasti – naplate autorskih prava od biblioteka – ima više modela koji su obostrano prihvatljivi i ne nameću neizdržive i nerealne obaveze bibliotekama. Zbog svega navedenog HITNO je potrebno STAVLjANjE VAN SNAGE ovog podzakonskog akta u sadašnjoj formi kako bi se izbeglo nastupanje nemerljive štete po bibliotečku delatnost i pravo svakog stanovnika na slobodan i nesmetani pristup znanju i informacijama! Time bi se omogućio naredni korak – široki konsultativni proces sa svim zainteresovanim stranama i iznalaženje prihvatljivog i održivog rešenja za ostvarivanje pravične i pravedne zaštita prava autora bez narušavanja stabilnost rada biblioteka i ugrožavanja prava građana na dostupnost aktuelne literature i novih izdanja