U Srbiji je korpucija ozbiljan problem smatra 65 odsto anketiranih dok samo njih 11 odsto smatra da ona nije uopšte problem, navedeno je u objavljenom istraživanju Međunarodnog republikanskog instituta (IRI) o mišljenjima građana zapadnog Balkana o političkim temama u delu koji se odnosi na Srbiju.
S druge strane, kada je reč o korupciji, 52 odsto ispitanih smatra da se korupcija u zemlji može smanjiti, dok 42 odsto smatra da je korupcija toliko rasprostranjena i uvrežena da verovatno ne može biti smanjena.
Prema anketi, većina ispitanika 51 odsto smatra da im zemlja ide u pogrešnom pravcu, dok 44 odsto smtra da ide u dobrom pravcu.
Sadašnju ekonomsku situaciju u svom domaćinstvu je 59 odsto ispitanih ocenilo kao donekle dobru, šest odsto kao vrlo dobru, a 26 odsto kao donekle lošu.
Kao najveći problem sa kojim se zemlja suočava, najveći broj, 29 odsto ispitanika, navelo je korupciju, zatim 23 odsto ekonomiju i troškove života, a devet odsto generalnu političku situaciju.
Na pitanje koliko je verovatno da u bliskoj budućnosti dođe do oružanog sukoba u zemlji ili iz unutrašnjih ili spojnih izvora manje od jedan odsto je ocenilo da je to vrlo verovatno, a 16 odsto da je donekle verovatno, dok 40 odsto ispitanika smatra da je to vrlo malo verovatno, a 37 odsto umereno verovatno.
Gotovo polovina ispitanika, njih 45, odsto smatra bezbednosnu situaciju u zemlji donekle zadovoljavajućom, a njih 18 odsto smatra da je čak vrlo zadovoljavajuća.
Kao vrlo nezadovoljavajuću bezbednosnu situaciju je ocenilo 13 odsto ispitanika a donekle nezadovoljavajuću njih 24 odsto.
Oko članstva u Evropskoj uniji anketirani su potpuno podeljeni, kada bi danas u Srbiji bio održan referenddum o pristupanju zemlje Uniji po 39 odsto bi glasalo za pristupanje i protiv pristupanja, dok je 17 odsto ispitanika reklo da ne bi glasalo.
Veliki procenat od 62 odsto ispitanika ocenilo je da Evropska unija nije ozbiljna u svojim namerama da ponudi člansvo zemljama Zapadnog Balkana, dok 27 odsto smatra da jeste ozbiljna.
Nacionalizam kao veliki probem smatra 12 odsto anketiranih, a njih 26 odsto da je donekle problem. Da je nacionalizam mali problem smatra 34 odsto ispitanih, a 26 odsto da nije uopšte problem.
Njih sedam odsto smatra kao najveći problem unutrašnje sukobe, a četiri odsto Kosovo, tri odsto smatra da su blokade i protesti glavni problem, a dva odsto da je to siromaštvo i nebezbednost.
Jedan odsto ispitanika smatra da su spoljni sukobi i rat najveći probem sa kojim se zemlja suočava.
O spoljnoj politici najviše ispitanika 34 odsto smatra da bi spoljnopolitički kurs zemlje trebao da bude podjedanko usmeren prema Zapadu i prema Rusiji, devet odsto smatra da bi trebalo da bude samo pro EU i Zapad, a 17 odsto da bi trebalo da bude prozapadno okrenuta spoljna politika ali da se održe odnosi sa Rusijom.
Dvadesetsedam odsto ispitanika smatra da zemlja treba da ima prorusku spoljnu politiku ali da održava odnose sa EU, a njih osam odsto da treba da bude samo proruski orijentisana.
Kada je reč o odnosima sa NATO, najveći procenat 47 odsto smatra da ne treba imati nikakav odnos sa tom organizacijom, dok 22 odsto smatra da treba da zemlja ima bliskiju saradnju, a 27 odsto da bude više komunikacije ali bez saradnje.
Kao najvećeg saveznika zemlje 41 odsto ispitanika smatra Rusiju, 14 odsto Kinu, i 12 odsto Mađarsku, dok devet odsto smatra da je to Evropska unija.
Za najveću pretnju zemlji 18 odsto ispitanika navelo je Sjedinjene Držve, dok po 12 odsto smatra da je to Albanija i Velika Britanija. Jedanaest odsto ispitanika smatra da je Hrvatska najveća pretnja zemlji.
Upitani da navedu mišljenje o određenim zemljama 52 odsto ispitanika ima vrlo povoljno mišljenje o Rusiji, a 45 odsto o Kini, a kada je reć o najnepovoljnijem mišljenju na prvom mestu je Albanija za koju 56 odsto ispitanika ima takvo mišljenje, zatim Kosovo sa 48 odsto, sledi Hrvatska sa 41 odsto i SAD sa 35 odsto.
Kada je reč o medijima 26 odsto ispitanika smatra da su vrlo slobodni a 23 odsto da su donekle slobodni, s druge strane 31 odsto smatra da nisu uopšte slobodni, a 20 da su donekle neslobodni.
Na pitanje koju platformu koriste za političke vesti njih 47 odsto je reklo televiziju kao prvi izbor, 27 odsto Internet mimo društvenih mreža a 16 odsto društvene mreže, dok štampane medije kao prvi izbor koristi samo jedan odsto ispitanika, a osam odsto kao drugi izbor.
Istraživanje je sprovedeno od 10. maja do 5 juna, na uzorku od 1.216 ispitanika.
Daj svoj stav!
Još nema komentara. Napiši prvi.