Politička situacija u Srbiji je krajnje zategnuta, traži hitno mirno rešenje, ali se nikako ne može porediti s tragičnim zbivanjima u Iranu, ocenjuju analitičari u briselskim centrima za evropsku politiku.
Evropska unija je, kazali su agenciji Beta analitičari koji su želeli da ostanu anonimni, istrajna u politici da podržava mirne, legalne i opravdane proteste građana, ali nikad ne radi na tome da se neposredno upliće u promenu vladajućeg poretka.
Jedan portparol Evropske komisije je to i danas potvrdio, rekavši da „promene režima nikad nisu bile deo politike EU koja podržava mirne proteste građana“, ali je nagovestio da bi nove sankcije protiv vlasti u Teheranu mogle uslediti.
Analitičari u Briselu ukazuju na to da je Srbija i dalje zemlja koja pregovara o članstvu u EU, srpske vlasti su potpisale obaveze da će politički i ekonomski sistem zemlje pospešiti do tačke kad Srbija može računati na ulazak u EU.
To je ta ogromna razlika, kako je predočeno, u odnosu na Iran ili Venecuelu, ali je savršeno jasno i to da su srpske vlasti ozbiljno dovele u pitanje svoju spremnost da nastave put ka članstvu u EU, posebno nasiljem nad mirnim građanima koji negoduju protiv korupcije i manjka vladavine prava.
Dobri znalci zbivanja u EU takođe kažu da bi samo zvaničnici u članicama i telima Unije mogli možda da odgovore na izjave nekih vođa srpske opozicije da je sadašnji vrh srpskog režima došao na vlast 2012. uz podršku EU i obećanje i očekivanje da će „izručiti kosovsku nezavisnost“.
Zamenik glavnokomandujućeg NATO prilikom bombardovanja Srbije 1999, general Rupert Smit, je upravo briselskom portalu „Euraktivu“ potvrdio da Zapad i dalje istrajava na tom stavu.
General Rupert odgovorio da je to bilo nužno „kao da neko spasava od silovanja neku ženu u njenoj kući“ i tako se osvrnuo na opasku da je Međunaroodna komisija za Kosovo ocenila da je napad NATO bio „nezakonit, ali opravdan“.
Analitičari u Briselu takođe navode da ne mogu potvrditi ili opovgrnuti tadašnje tvrdnje da su neki ključni činioci u EU bili nezadovoljni potezima prethodne srpske vlasti na čelu s Demokratskom strankom, a u uverenju da će možda desničarske stranke brže, kako se to dogodilo i u Hrvatskoj, sprovesti evropske reforme.
Ali, kako je stavljeno do znanja, nema sumnje da je rasplet za odnose s Kosovom, pored vladavine prava, među ključnim uslovima da Srbija krene brže ka članstvu EU.
Briselski sajt „Euobserver“ prenosi ocenu stručnjaka analitičkog centra „čatam hauz“ da Evropska unija smatra da „nema alternative “ i da ukoliko bi došlo do američke vojne intervencije u Iranu i „ako bi Tramp ubio iranskog vodju Hameneija, njegovu vlast bi vrlo verovatno zamenio vojni režim“.
Mediji u EU mahom smatraju da su Brisel i članice Unije previše uzdržane i traže da se režim u Teheranu mnogo oštrije osudi i uvedu ciljane sankcije za one koji su krivi za nasilje i smrt velikog broja demonstranata.
Nemački nedeljnik „špigl“ misli da oštre sankcije treba da se preduzmu i terorističkom organizacijom prioglasi Iranska revolucionarna garda (IRGC) koja ima veliki uticaj na politiku i privredu Irana.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.