Srbija verovatno neće otvoriti klaster tri u pristupnim pregovorima s Evropskom unijom do kraja godine jer nije ostvaren napredak u vladavini prava i njegovo otvaranje bi poslalo pogrešan signal da je trenutna situacija u zemlji pozitivna, ocenila je analitičarka briselskog Centra za evropske politike Berta Lopez Dumenek.
U razgovoru s novinarima iz Srbije, Dumenek je rekla da je jedan od argumenata za otvaranje novog klastera, posle četiri godine zastoja, taj što bi time bila poslata pozitivna poruka građanima Srbije da je pristupni proces živ i da je EU i dalje angažovana.
„Ali, s obzirom na nedavna dešavanja i pogoršanje vladavine prava poslednjih godina, mislim da to neće biti slučaj i da bi to verovatno poslalo pogrešan signal proevropskom stanovništvu, signal da je trenutni put reformi pozitivan“, rekla je Dumenek, dodajući da bi to pojačalo anti-EU sentiment kod stanovnika koji su tradicionalno za EU.
Iako je Evropska komisija u najnovijem izveštaju ponovo navela da je Srbija tehnički spremna za otvaranje klastera 3, Dumenek je podsetila da po novoj metodologiji za napredak na putu ka članstvu mora postojati napredak u vladavini prava, odnosno poglavljima 23 i 24, „što sada nije slučaj“.
„Ako pogledate poglavlja 23 i 24 u izveštaju, vidite da ima vrlo malo napretka. Sada je na državama članicama da odluče da li će biti otvoren klaster, ali ako se EU bude držala nove metodologije prema kojoj je napredak na putu ka EU uslovljen napretkom u oblasti osnova, mislim da klaster tri neće i ne bi trebalo da bude otvoren uskoro“, kazala je Dumenek.
Izveštaj Komisije o napretku Srbije u evropskim integracijama, prema njenim rečima, ima snažniji rečnik nego ranije i u njemu je ukazano na sve veću antievropsku retoriku vlasti.
„Ocenjeno je i da je došlo do nazadovanja u oblasti slobode izražavanja, što je retko, jer Komisija nije obično koristila termin nazadovanje“, kazala je Dumenek.
Ona je podsetila da je Komisija u izveštaju samo „notirala“ da je Srbija usvojila plan za ispunjavanje najvažnijih obaveza iz procesa pregovora o pristupanju Uniji do kraja 2026. godine, ali da je ukazala da Srbija pored retorike mora da pokaže jasnu političku posvećenost da postigne taj cilj.
Pored oštrijeg izveštaja, Dumenek je ocenila da se promenio i način na koji se evropski lideri obraćaju srpskim liderima, što je bilo vidljivo i tokom posete predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen Srbiji ove godine.
Dumenek je podsetila da je Evropska narodna partija najavila da će razmotriti status pridružene članice Srpske napredne stranke, kao i na rezoluciju Evropskog parlamenta.
„Ton prema Srbiji se malo menja, ali ta promena u izveštajima i iza zatvorenih vrata nije uvek preneta u javnoj komunikaciji“, kazala je Dumenek.
Srbija je klaster 1 (Osnove) i 4 (Zelena agenda i održiva povezanost) otvorila 2021. godine. Od tada Evropska komisija svake godine u izveštajima navodi da je Srbija ispunila kriterijume za otvaranje klastera 3 (Konkurentnost i inkluzivni rast), ali članice EU još nisu dale zeleno svetlo za to.
Dugogodišnji dopisnik iz Brisela više regionalnih medija Augustin Paljokaj takođe je izrazio sumnju da će Srbija otvoriti klaster do kraja godine, jer ima članica koje se tome protive iz različitih razloga, kao što su pogoršanje vladavine prava, odnosi s Kosovom ili neuvođenje sankcija Rusiji.
„Mislim da nije realno da bude otvoren ove godine, ali nije nemoguće, jer je sa strane Srbije prepreka u političkom stavu. Ako Srbija nastavi da se hvali da je jedina zemlja koja ne uvodi sankcije Rusiji, ako i dalje ne bude činila ništa po pitanju procesuiranja odgovornih za napad u Banjskoj, ako bude govorila da neće nikada sprovesti neke stavke iz sporazuma s Kosovom, onda će se uvek naći neke zemlje koje će zbog toga blokirati otvaranje klastera“, rekao je Paljokaj srpskim novinarima.
Ako bi Srbija naglo promenila politički kurs onda bi postojala šansa, dodao je Paljokaj, ocenjujući da bi to bila dobra poruka jer bi tim bio odmrznut proces koji je neformalno zamrznut od početka rata u Ukrajini.
Takođe bi za taj korak bilo potrebno da Komisija proceni da su ispunjeni dodatni uslovi iz nonpejpera članica od prošle godine, koji se odnose na rešavanja napada u Banjskoj, biračke spiskove, formiranje Saveta REM-a, rekao je Paljokaj, dodajući da mu se „u ovom trenutku to čini nerealno“.
Prema njegovom mišljenju, prvi Forum o proširenju EU koji je održan ove sedmice u Briselu bio je uspešan jer je okupio veliki broj učesnika iz zemalja članica EU i kandidata za članstvo, među kojima je bilo i puno mladih.
Treba ipak uzeti u obzir, dodao je, da je to bio „skup istomišljenika“ koji su govorili o važnosti proširenja i da postoji deo javnosti i političkih struktura u Evropi koji ne razmišlja tako pozitivno o proširenju.
„Zato je važna poruka bila da Evropska unija treba više da ulaže u komunikaciju, ne samo prema građanima u zemljama kandidatima nego i prema građanima u nekim državama EU, posebno u onima gde je većina protiv članstva, a to su Francuska, Nemačka, Austrija, Češka“, kazao je Paljokaj.
Dumenek je ocenila da je Evropska komisija ovim forumom htela da pošalje poruku da je Evropska unija ovog puta spremna i iskrena po pitanju proširenja.
Glavna poruka koja je već bila uključena i u nedavno objavljene izveštaje o napretku zemalja kandidata bila je, prema njenim rečima, da su Crna Gora i Albanija jasno identifikovane kao predvodnici i da je ponovo potvrđeno da će ako nastave da sprovode reforme sadašnjim tempom biti spremne da završe pregovore do 2026, odnosno 2027. godine.
„To je važan znak, ali ne zaboravimo da je za uspešno proširenje potrebno da se slože svih 27 članica tako da ne zavisi samo od Evropske komisije, kao i da EU mora da sprovede unutrašnje reforme“, rekla je Dumenek.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.