Analitičar Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (WiiW) Mario Holcner smatra da bi za EU bilo politički korisno da pokrene brzo proširenje bloka, koje bi učinilo neizbežnim i instutucionalne reforme, i utvrdi datum potpunog evropskoj ujedinjenja.
Prema njegovim rečima, u vreme kada se Evropljani suočavaju sa egzistencijalnim pretnjama i sa Istoka i sa Zapada, kao i ranije u istoriji, za EU koja može da se prilagodi krizama, a što je pokazala zajedničkim zaduživanjem u pandemiji, prilagođavanje više nije dovoljno, već je potrebno dramatično ubrzanje.
Iskustvo pokazuje da EU i njene članice imaju tendenciju da se reformišu tek kada su „priterane uza zid“, navodi Holcner u tekstu „Ujedinjena Evropa 2031: Proširiti, produbiti, preživeti“ objavljenom na sajtu WiiW.
Danas je za Evropu suočenu sa potencijalnim pretnjama ekonomske stagnacije i konkurencije velikih sila odlaganje reformi nepromišljeno i Briselu se otvara pitanje kako podstaći akciju pre nego što se kriza pretvori u katastrofu.
Holcner smatra da bi bilo politički korisno kada bi donosioci odluka pokrenuli brzo proširenje koje bi učinilo instutucionalne reforme neizbežnim, pri čemu bi snažni uloženi napori verovatno učinili proces nepovratnim.
Autor navodi brojne primere kada su se proširenje i izmene evropskih ugovora poklopili i ističe da je proširenje stvorilo pritisak za produbljivanje EU.
Trenutne debate o „lajt članstvu“ Ukrajine u EU već odražavaju hitnu potrebu usklađivanja proširenja i institucionalne reforme. Ambiciozniji pristup, smatra Holcner bio bi da se odredi fiksni datum punopravnog članstva trenutnih kandidata, uključujući Zapadni Balkan, Moldaviju i, pre svega, Ukrajinu.
Holcner je rekao da bi, pravilno osmišljen, takav rok ojačao a ne oslabio na zaslugama zasnovan proces pristupanja i dodao da bi to pretvorilo pregovore o pravnim tekovinama u trku konkurenata.
„Potreban je cilj da generiše maksimalnu brzinu trke, ne samo među kandidatima, već i među postojećim članicama koje su primorane da paralelno reformišu svoje institucije“, rekao je Holcner.
On dalje piše da skeptici ukazuju na prepreke, odnosno da i ako pregovori budu uspešni, ratifikacija ostaje neizvesna i u nekim zemljama zahteva referendum. Oni postavljaju pitanje zašto bi glasači u EU pozdravili prijem nekih od najsiromašnijih evropskih zemalja u blok.
Prema Holcneru, odgovor leži u proširenju „trke“ ka EU. On smatra da bogatija evropska društva koja su u poslednje vreme pokazala obnovljeno interesovanje za članstvo u Uniji, poput Islanda i Norveške, treba ohrabriti da učestvuju. Takođe bi zemlje poput Britanije i Švajcarske mogle da se uplaše da ostanu same i stoga preispitaju svoj stav o članstvu.
„Ohrabrivanje bogatijih zemalja da se (ponovo) pridruže EU uz one siromašnije moglo bi značajno da poveća prihvatanje ovih drugih među evropskim glasačima“, ocenio je analitičar.
Holcner smatra da je potreban politički zamah sa zajedničkim razumevanjem među evropskim građanima da su brzo ujedinjenje i više evropskih javnih dobara ključni za izbegavanje ekonomske stagnacije i političke fragmentacije unutar teritorijalnih granica koje sve više definišu Vladimir Putin na Istoku i Donald Tramp na Zapadu.
„Izbor npr. 2031. godine kao ciljanog datuma za potpuno evropsko ujedinjenje pokrenuo bi seriju reformi i pružio jasan narativ i kredibilan vremenski pritisak za sprovođenje obećane obnove pre nego što istorija ponovo primora Evropu na to“, zaključio je Holcner.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.