Predsednik Narodnog pokreta Srbije (NPS) Miroslav Aleksić optužio je večeras vlast da godinama održava građane u stanju ekonomske nesigurnosti, jer je lakše upravljati osiromašenim i uplašenim društvom, dok nasuprot tome, NPS nudi drugačiji pristup i konkretan plan za razvoj zemlje.
Aleksić je na tribini te stranke „Znamo kako“ u Novom Sadu, na kojoj je predstavljen privredni program „Srbija sutra“, rekao da svaku političku stranku pre svega određuje njen program – vizija koju nudi, mere koje planira da sprovede i način na koji te ciljeve želi da ostvari, preneo je NPS u saopštenju.
„Međutim, uz svaki dobar program neophodni su i ljudi koji znaju svoj posao, koji imaju kapacitet i odgovornost da taj program sprovedu u delo. Ni najbolja vizija ne može dati rezultat bez stručnih i sposobnih ljudi koji će je realizovati“, naveo je Aleksić.
Ocenio je da je neophodan zaokret, ističući da smisao bavljenja politikom nije vođenje neprekidne kampanje, već stvaranje uslova da ljudi mogu dostojanstveno da žive od svog rada, da imaju sigurna primanja, perspektivu i dobar životni standard.
Dodao je da je Srbija bogata zemlja, ali da se njeni resursi i javni novac ne koriste na odgovoran i efikasan način, jer su ljudi koji vode državu sve podredili sopstvenim političkim interesima, pa ako je nešto dobro za Srbiju, a ne donosi politički rejting i glasove, oni to neće sprovesti i obrnuto.
„Postoji mnogo primera u svetu da su zemlje koje su nekada bile siromašne i duboko ogrezle u korupciju uspele da efikasno reše te probleme. Ako bi se suzbila korupcija koja Srbiju godišnje košta najmanje dve milijarde evra, ta sredstva mogla bi da budu usmerena u zdravstvo, obrazovanje, poljoprivredu, veće plate u javnom sektoru i druge oblasti od značaja za građane“, kazao je Aleksić.
Bruto domaći proizvod (BDP) po glavi stanovnika je manji od 20.000 evra, dok je, prema njegovim rečim u Poljskoj oko 38.000, a u Češkoj oko 50.000 evra, zbog čega je pitao kako su te zemlje uspele da ostvare takav napredak, a Srbija nije.
Predsednik Resornog odbora NPS za privredu i preduzetništvo Nenad Baletić naveo je da Srbija doživljava paradoks u kom vrhunski stručnjaci, inženjeri i majstori postižu izvanredne rezultate širom sveta, dok je kod kuće više od 50 odsto stanovništva osuđeno na platu manju od 775 evra i da je za to kriv „režim koji je kreirao takav privredni ambijent“.
„Od 2.000 milijardi dinara javnih nabavki godišnje, 50 odsto nabavki ima samo jednog ponuđača, a ostatak u proseku 1,5, što znači da se sve radi za unapred poznatog čoveka. Tome moramo da stanemo na put. Predviđamo forenzičku reviziju svih koncesija, a ko je stalno bio jedini ponuđač, čekaće narednih deset godina do novog tendera“, naveo je on.
Baletić je dodao da program predviđa i depolitizaciju javnih preduzeća, odnosno kraj stranačkom zapošljavanju i prisiljavanju ljudi da pod pretnjom otkaza glasaju i obilaze mitinge, uz obavezne javne konkurse, izbore direktora isključivo po stručnosti i njihovu finansijsku odgovornost sopstvenom imovinom.
„Ovo nije kampanja od nedelju dana, već inženjerski i stručni posao. Posao da se Srbija vrati sebi. Svaki dinar uložen u ovaj program vratiće Srbiji dva do tri dinara“, kazao je Baletić.
Predsednik Resornog odbora NPS za ekonomiju i profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA), Goran Radosavljević naveo je da je trenutno bruto domaći proizvod Srbije oko 80 milijardi evra, a kada se to podeli na približno 6,5 miliona stanovnika, dolazi se do iznosa od oko 12.000 do 13.000 evra po glavi stanovnika.
„Prema projekcijama vlasti, za nekoliko godina BDP bi trebalo da dostigne 100 milijardi evra. Međutim, ključni problem nije samo ukupna veličina ekonomije, već tempo njenog rasta. Srbija trenutno beleži stopu privrednog rasta od oko tri posto, dok je prošle godine ona bila nešto iznad dva posto“, kazao je Radosavljević.
Prema projekcijama Svetske banke, kako je dodao, ukoliko Srbija nastavi da raste tim tempom, biće joj potrebno najmanje 50 godina da dostignem prosečan nivo razvijenosti Evropske unije, ističući da treba imati u vidu da taj prosek obuhvata i najrazvijenije i najmanje razvijene članice Unije.
Prema njegovim rečima, ako se kao referentne zemlje uzmu Češku i Poljsku, koje takođe beleže stope rasta od oko tri odsto, ali polaze sa daleko višeg nivoa razvijenosti, jasno je da ih ovakvim tempom Srbija ne može sustići, već će jaz između Srbije i tih zemalja nastaviti da se povećava.
„Da bismo sustigli razvijenije zemlje, morali bismo da ostvarujemo stope privrednog rasta od najmanje 5, 6, 7 ili 8 odsto godišnje. U ovom trenutku za Srbiju je to naučna fantastika. Prema analizama Fiskalnog saveta, ali i realnom stanju koje je još nepovoljnije, Srbija godišnje gubi deo potencijalnog rasta zbog korupcije, neadekvatnog modela ekonomskog razvoja i nedostatka radne snage“, naveo je Radosavljević.
Dodao je da je sistem godinama bio zasnovan na privlačenju investicija kroz jeftinu radnu snagu, ali tog modela više nema u dovoljnoj meri.
„Srbiji je potreban novi pristup – ekonomija zasnovana na većoj produktivnosti, znanju, inovacijama i stvaranju uslova da ljudi mogu da ostanu i rade u svojoj zemlji“, rekao je Radosavljević.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.