Alarm u poljoprivredi: Optimalni rok za setvu ističe, zasejana tek polovina površina – čeka se kiša

Optimalni rok za setvu jesenjih kultura, pšenice, ječma, uljane repice i drugh kultura u Srbiji ističe, a zasejano je tek oko polovine planiranih površina, jer se čekala kiša kako bi zemlja mogla da se obradi, rekli su danas ratari za Betu.

Poljoprivrednik iz Kisača Goran Filipović naveo je da je u Južnobanatskom okrugu zasejano oko 50 odsto ratarskih kultura.

Poljoprivrednici su, kako je rekao, čekali kišu jer ko nema jaču mehanizaciju zbog suše nije mogao da pripremi zemljište pošto je posle letošnje suše palo svega oko 20 litara kiše po kvadratu, a za oranje je potrebno, bar 50 litara. 

„Optimalan rok je kraj oktobra i sve što se poseje izvan tog roka nije dobro. Privrednici su ove godine povećali površine pod jesenjim usevima, pre svega pod pšenicom iako je cena loša. Bolje je i tako nego da od prolećnih useva, zbog suše, već nekoliko godina nemamo ništa, pa ne vredi ni dobra cena“, rekao je Filipovć. 

Naveo je da repromaterijal i mineralno đubrivo ove godine nisu drastično poskupeli u odnosu na cene u prošloj godini kada su, inače, bile previsoke, ali ove godine su poljoprivrednici finansijski više iscrpljeni zbog nekoliko sušnih godina i slabih prinosa.

Povećanje površina pod pšenicom može, kako je rekao, da izrodi naredne godine novi problem, a to je da je na tržištu bude u većoj ponudi što će oboriti cenu, pa bi Ministarstvo poljoprivrede, imajući to u vidu, trebalo da pomogne u traženju novih tržišta.

„Rod kukuruza je zbog suše, stradao i prinos je desetkovan kao i kod soje, na deset hektara zasejane šećerne repe zarade nema, kao da nisam ni radio, a jedino neku zaradu, posle 20 godina možemo da očekujemo od suncokreta kome je suša najmanje smanjila rod“, rekao je Filipović.

Poljoprivrednik Jovica Jakšić iz Bavaništa rekao je da su poljoprivrednici posejali više pšenice jer smatraju da je zbog moguće suše bolje imati veći rod, već nekoliko godina jeftine pšenice, nego skupljeg kukruza koji se seje u proleće i strada od suše.

On je rekao da je ove godine skuplji kukuruz nego pšenica, što se retko događa.

„Naša pšenica ove godine košta 21 dinar, sa porezom na dodatu vrednost od deset odsto cena je 23-24 dinara po kilogramu, a semenska je od 50 do 80 dinara po kilogramu. Nekada je za kilogram semenske trebalo od 1,8 kilograma do dva kilograma naše pšenice, a sada čak 3,5 kilograma“, rekao je Jakšić.

Istakao je da je ove godine jedina šansa da se pokrije deo gubitaka u poljoprivredi da uljare plate realnu cenu suncokreta jer je i ulje poskupelo 50 odsto.

Do sada je, prema njegovim rečima, isplaćena akontacija za suncokret od oko 55-56 dinara po kilogramu, sa PDV-om oko 61 dinar, ali se čeka konačna cena.

U Stigu je, kako je rekao Nedeljko Savić, jesenjim kulturama zasejano oko 70 odsto planranih površina koje su i u tom kraju povećane zbog rizika od suše u proleće.

„Ove godine skuplje je seme, a mineralno đubrivo će, sigurno pred prihranu pšenice, značajnije poskupeti. Jedina zarada je na suncokretu“, kazao je Savić.

Istakao je da je „poljoprivreda zbog klimatskih promena na kolenima, a dodatno slabe rezultate povećava neizvesnost u planiranju jer Ministarstvo poljoprivrede menja mere podsticaja svake godine, pa se radi od danas do sutra“.

„Kurs evra se veštački održava. Pod ovakvim uslovima poljoprivreda se ne razvija“, rekao je Savić.